Дучић, Јован - ПЕСМЕ
од смрти, без уза За све око себе — сад нови пут сија: Кад познамо чари покајничких суза, Тад постане љубав једна религија.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кајзерлинг на то опет отпоче да кија, али је узвикивао весело да и он мисли, кад је жена у питању, да није важна религија, него – додаде смејући се – фигура. (Исакович је хтео да каже фигура, али је рекао: Хинтер.) Жели му срећан пут!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Без претеривања може се рећи да се цела српска религија своди на култ предака.“¹² Поштовање предака испољено је не само у религији, већ и у целокупном друштвеном животу,
40—41. 33 Фројд, С., Тотем и табу, Матица српска, Нови Сад 1986, с. 212. 34 Уп. Малиновски, Б., Магија, наука и религија, Просвета, Београд 1971, с. 78—80. ³⁵ Требјешанин, Ж., „Поезија и психологија љубавне магије“, Књижевне новине, 1985.
, исто, с. 198; Грбић, С. М., исто, с. 114; Мићовић, Љ., исто, с. 174. ⁷⁷ Чајкановић, В., „Имена од урока“, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, 1973, с. 60. ⁷⁸ Маретић, Т., „О народним именима и презименима у Хрвата и Срба“, Рад ЈАЗУ, 81.
90—91. ⁹⁴ Караџић, В. С., исто, с. 131. ⁹⁵ Чајкановић, В., О врховном Богу у старој српској религији, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973, с. 307—527. ⁹⁶ Деретић, Ј.
¹⁷⁶ Глушчевић, М., Кувада, Југословенско друштво за етнологију, Београд 1958, с. 18; Малиновски, Б., Магија, наука и религија, Просвета, Београд 1971, с. 238—239. ¹⁷⁷ Ђорђевић, Т. Р., „Кувада“, Наш народни живот, 4, Просвета, Београд, с. 103.
133. ⁶⁶ Чајкановић, В., Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973, с. 162. ⁶⁷ Вељић, М., исто, с. 390. ⁶⁸ Вукановић, Т., исто, с. 236. ⁶⁹ Николић, В.
103. ¹² Караџић, В. С., исто, с. 266. ¹³ Чајкановић, В., „Субота — ђачка бубота“, Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973, с. 27. ¹⁴ Поп из Грбља, Вукова грађа, СЕЗ, Л, Београд 1934, с. 19; Брајовић, М., исто, с.
13—14. ¹¹ Чајкановић, В., О врховном Богу у старој српској религији, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973, с. 449. ¹² Чајкановић, В., „Неколике опште појаве у старој српској религији“, у: исто, с.
109; Чајкановић, В., „Магични смеј“, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973, с. 119—120. ² Васиљевић, А., „Из народних празноверица у Сврљигу“, Босанска вила, 12,
57. ⁶ Чајкановић, В., О врховном Богу у старој српској религији, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973, с. 449. ⁷ Михайлова, Ю. Д., „Традиционная система социализации детей у Японии“, у: И. С.
В., „Социализация детей и подростков у Ифугао“, у: ЭД, Москва 1983, с. 205. ⁹ Малиновски, Б., Магија, наука и религија, Просвета, Београд 1971, с. 49; Бенедикт, Рут, Обрасци културе, Просвета, Београд 1976, с. 95—96; Елијаде, М.
¹⁰ Малиновски, Б., Научна теорија културе, у: Магија, наука и религија, Просвета, Београд 1971, с. 326—327. ¹¹ Мајерхоф, Барбара, исто, с. 33; Малиновски, Б., Магија, наука и религија, с.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и алегоријске драме, где су апстрактна лица оличавала разне мане и врлине, и где се чудновато мешала хришћанска религија и античка митологија.
Почетак XИX века је доба упоредног изучавања језика, религија, митологија и књижевности, и у том општем покрету почело се изучавати и Словенство.
Ствара се култ гуслара, религија народне поезије. У народној поезији се тражи не само естетика но и етика и директива за сувремени живот — она за
У Русији шездесетих година завлађује занос за природне науке, и у младим нараштајима ствара се готово религија природних наука, уверење да природа за човека нема више тајни, да наука све зна и све може и да »златни век
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Отуда и „постоји мишљење да су неке загонетке заостатак обредних песама старих нехришћанских религија“.2 Деградоване на месојеђску забаву, загонетке су данас сведене на погодно средство у првом реду дечје духовне
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Патриотизам антички, патриотизам старих, то је друга ствар, то могу да разумем. Онда је отаџбина била религија. Онда Бог није био свуда и на сваком месту.
Према томе: нападнута отаџбина, то је нападнута религија. А остати без отаџбине, осим тога, значило је остати без грађанских и политичких права, без свих права.
Разуме се због тога што он увиђа даје религија то што условљава најпреданију оданост отаџбини. — Али шта би ти хтео, хоћеш ли да одрекнеш нужност поданичке оданости
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Било је сијасет религија и филозофија које су тврдиле да човјек има душу, и да је та душа бескрајна и бесмртна. А често ми је бивало чудно што
XX Прочитао сам, надохват и без реда, као што све и увијек читам, неколико књига о постанку и повијести религија. То ме питање увијек занимало.
То ме питање увијек занимало. Јер религија је једино подручје гдје су се људи потпуно и чисти од задње мисли предавали у наручје фантазији и ирационалноме, без
и ирационалноме није давано тако слободног маха, зато их ту никад не налазимо у тако чистом стању као у религији. Религија је поезија која се врши озбиљно.
Ствар је само у томе што је модерна физика преузела бескрајност, вјечност, бесмртност из руку религија и митологија у своје руке, онако као што је већ раније медицина преузела човјека и његово тијело из домене враџбина у
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Онда, да би Билхарцу указао на његове грешке, додаде још и ово: ”религија римокатоличанства јесте религија цркве којом господари црква и која искључиво служи цркви” и да је то стварни разлог
Онда, да би Билхарцу указао на његове грешке, додаде још и ово: ”религија римокатоличанства јесте религија цркве којом господари црква и која искључиво служи цркви” и да је то стварни разлог зашто Билхарц, васпитан у том
Зашто наука не би усвојила добар пример религија које славе своје свеце у одређене дане? У те меморијалне дане, рецимо на дан рођења Њутна, једно предавање о њему и
Ћипико, Иво - Приповетке
Шум мора, чесама и силни звиждук лађа губио се у хуци немирнога људства свих религија, свих боја пути, свих облика... Најсјајније господство мешало се са голом сиротињом.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Због тога се за с. и сетву заинтересовала и магија и религија. Веровања и радње које се односе на с. и сетву многобројне су. Најважнији су ови прописи.
и живе докле им се живот не досади; а кад им досади, оне то семе одбаце, и тако без бола умру« (Чајкановић, Мит и религија у Срба, 1973, 14 ид; упор. СКГ, 60, 1940, 1—6). О разним митским биљкама в.
(храст богу громовнику, леска неком великом женском божанству, липа такође неком великом божанству)« (Мит и религија у Срба, 6).
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Под том речју разумева се све могуће и све немогуће, јер свака религија, па и сваки поједини човек има о том своје посебне назоре.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Густа материја носа одређује им индивидуалност... А тепмераменти, просто нешто старозаветно. Ако је религија, на нож би ишли за њу; ако је нож, с неким религиозним ритуалом иду у страсти и нереде...
Ја мрзим ту улицу! А пре ње мрзим себе, што сам пустио да ми не дате живети, да ме навикнете на смрт. Црква, религија, гробље, то треба да спасе Грке! Баш који имају религију, треба да остану у својој земљи.
Црква, религија, гробље, то треба да спасе Грке! Баш који имају религију, треба да остану у својој земљи. Религија има велику снагу, али у туђини наопаку снагу.
јесу врло различити, не мари да ли су без деце или са децом, да ли су с религијом која мора у српску цркву... Та религија изигра консисторију у Карловцима, и ми идемо у прекрасну, за нас, колико нас је, и у велику свој у цркву... — ...
— ... али цркву на гробљу! — ... гробље и јесте религија и молитва, мој сине. Све цркве би морале стојати на гробљима, а не међу бакалницама и по пијацама.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
деца су ближа богу, па тим самим ближа и религији. А деца и религија исплели су заједнички дивну бајку о бескрајности света, коју није била кадра да разбије чак ни она прича о човеку који
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
је у душе, преносила се с колена на колено кроз небројене деценије, као неко вечно страдање, свето и узвишено као религија. Дах побожне осећајности и фанатичан занос би обујмио млада срца при помисли на тужно Косово.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
и силе могућног рођења његовог сина, чиме је овај без престанка опомињан на закон подјармљености и на природу: сем ако религија не проповеда индивидуалност, а онда сумња Томина разбијена у његовој само личности, с правом може наставити да живи у
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Распиривању револуционарних расположења служи све, па чак и религија. Битка се бије „за крст часни и слободу златну“, против полумесеца, а то значи: против туђинаца, харачлија и убица.