Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
послова јесте заправо строго ограничавање њене активности на искључиво женску сферу и раздвајање од мушке сфере (религијска делатност, јавни послови и активности ван куће), односно спречавање кретања у мушком простору.
У томе је магијско-религијска функција овог ритуала, док је његова социјална функција у томе да учврсти дететов друштвени положај, да се прошири
митско-магијски (магијско-религијска представа) и 2. емпиријско-рационални (профана представа). Ова два модела делимично се преплићу и преклапају, али по
У периодима када је готово пресахнула магијско-религијска брига (од друге до шесте године и од осме до дванаесте), тада је дете под најинтензивнијим дејством реалне,
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Све до 15. века једини друштвени слој са ширим образовањем било је свештенство. У његовим рукама налазила се не само религијска књижевност него и ерудиција, Чланови клера су се у свакодневној богослужбеној пракси служили црквеним језиком и били
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У вези с тим може се разумети једна наша религијска забрана. Не ваља се, каже се, да се дечје пелене мећу на трње, »јер ће се деца срдити« (ЗНЖОЈС, 7, 386): у ствари,