Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
| 22 Лисице Једној лисици упадне реп у шкрипац. Она за избавити осталу кожу прегризе себи реп и утече. А потом, за сакриши своју срамоту, сазове проче
| 22 Лисице Једној лисици упадне реп у шкрипац. Она за избавити осталу кожу прегризе себи реп и утече. А потом, за сакриши своју срамоту, сазове проче лисице из комшилука и начне их увјештавати да и оне одрежу
Онда једна од старијих и искуснијих лисица, придосетивши се њејзином лукавству, одговори: „Док си ти реп свој имала, ниси нас на то совјетовала, а сада, гди си ти без репа остала, хотела би да и ми наше одрежемо, је ли?
Може и то гди бити, но овде баш није тај догађај, ибо лисици одрезати реп толико чини колико човеку нос; једно и друго ужасно боли. А натура је у тому премудри учитељ.
Прасету одрежи реп и уши у лубеница; нек оно сутра само место нађе куд ће се провући, опет ћеш га ти онде наћи. Но птичице и прасе без
Врисне дете. Шчепа отац сикиру да утуче змију, но она брзо увуче се у рупу, само што јој човек одреже реп. Умре дете и закопају га пред кућом.
А змија му одговори: „Све је то залуду, мој комшија! Док год ти гледаш гроб сина твога, а ја мој одсечен реп, прави мир међу нама не може бити.
Наши веле: Не да се ухватити ни за реп ни за главу; окреће се као ветрени петао; мења се као месец; други час, друга памет у глави; други дан, другојаче
Слуге, видећи непознату псину, шчепају га за реп и за ноге, пак с њим кроз пенџер. Ови сиромах лупи о земљу, и бојећи се да му се јошт што не пригоди, скочи и начне
Неки реку да их привежу старешини на врат или за реп да му звече и чине поштење. Старешина обаче захвали свима за такову учтивост и отменост, али у исто време умоли од
„Али си за ништо, кад из толиких места друго казати не знаш него какве су гди жабе, рече лисица, окрене јој реп, и оде од ње.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
(Да нам то над главом није неко дно?) Кажите како у ово да се сместим! Ако стане реп, не може рог, ако стане рог, не може реп!
) Кажите како у ово да се сместим! Ако стане реп, не може рог, ако стане рог, не може реп! Погледајте сами, и процените, па, ако може да се уђе, да уђем, а, ако не може, отворите да изађем!
МИТСКА СЛИКА НАД ДУНАВОМ Шта је оно што прелеће Дунав? Шаран, који има вранина крила, ил врана, која има шаранов реп?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
слов., дирљив ТУГ, тур., коњски реп, који паше носе на застави ТШЧ, рус., празан, узалудан УВЈЕШЧАВАТИ, рус. слов.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Па чим метне ноге у ужа, а он ти се отисне те на земљу — ћуп! а самар по њему — клоп; коњ надигне реп, па кад виде тај скандал, отисне низа страну те се у какав трнић сакрије... — О, ви'те, молим вас!
— упита други. — Ама свуд, и по образу, и по челу, и по носу! — О, бог с нама! — прихвати трећи. — А има, велиш, и реп? — Као у керчета. — Ама, да то не буде мајмун? — рећи ће неко од њих. — Какав мајмун! — рече Радош.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Место њива и пашњака беше ту густа шума. Храст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.“ А у тој стародревној шуми беше овде-онде помало крчевине поорапе и засејане.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
прстима покрај велике собе и само отхукују — исто онако као кад ми је стриц умро, Ђокица у авлији везао мачки ђезву за реп, па се увесељава њеном трком. Момци шију гуњеве у својој одаји, а Стојан се извалио у сено па хрче као да је по ноћи.
Нигдје се ништа не миче, само совуљага ћуче њену страшну пјесму. Пси подвију реп па завијају, а уморан сељак прене иза сна, прекрсти се: „О твоју главу!” па опет спава.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути. А гђа Перса га нађе па га стане грдити: »’Оћеш голубића, лопове један матори!
Том приликом му је испричао историју једног маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном изненада бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања, иако би касапин не
време бодрим оком пази да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном свинчету, и стога ће са њом, по стародавном и лепом
Све сама женскадија, све од бáке иза запећка, па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишји реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке.
репа од дечјег змаја, који је бог те пита с које стране пао и заллео се у грање са којега је лишће давно отпало, а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године, до лета, кад дрво озелени листом, и кад се накити
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
кроз кукурузе ломећи их, журно одмицао друмом Бог би знао где, један армијски аутомобил, за којим се вукао огроман реп прашине, дојури му муњевито у сусрет.
исправи и цела појави на оном белом правом друму. Наједанпут онај батаљон што је маршовао на зачељу колоне, онај реп гусенице, прште у стрелце, сиђе с друма и бесно појури кукурузима одакле беше изненађен ватром гониоца који се од
Црњански, Милош - Сеобе 2
Њихов врат, што иде увис, из гребена. Чинило му се да види њихову главу, њихове танке власи и реп, дуг и пун. Лако је познати добру копиту, високу, доле широку, црну.
Обрве, црне, постале су јој биле непомичне. А тамна јој је коса падала низ врат, као реп у веселог ждребета. Зна, каже, она, и за материну посету у Енгелу. А знају то и Зимински.
Њена огромна црна коса била јој се разлила низ врат, као неки реп у кобила. А густе, нагарављене, оштре, обрве појачавале су утисак, да је то жена, за ноћ.
А каткад би му, из шешира Исаковичевог, само реп вирио. Павле га није ударио. Он се затим облачио, мирно, у своју, парадну, куртку, а у белом, окреченом, зиду
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Најкарактеристичнији је део женске ношње накит или реп. То је хаљетак дугачак највише до пола метра, који се везује за задњи део појаса и одговара косовској „бојчи“ или
Вредно је овде истаћи и онај комад ношње, накит или реп, и оне црне крпе које личе на превез а којих иначе нигде нема код Срба.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Рибице ми ништа не одговарају, само ме неповјерљиво гледају својим округлим очима и врте репом. Охо, реп им љубим, алај су слатке! — Дедер, зашто си у џаку? — опет ви питате. Зашто, зашто! Ко ће то знати.
Кад је код куће, радо сједи на чичином рамену, а кад се изгуби, не знамо гдје сједи. Сприједа има главу, позади реп, ноге су му дугачке до саме земље, а кад легне на леђа, онда му нису до неба.
Ехеј, да су мени тако брзе ноге, ишао бих свако јутро да Жућу вучем за реп. Опет је настала тишина. Ријека својим сненим шумом успављује рибе, иако оне то не чују. Врбе се нешто сашаптавају.
Спасла се само једна бува која се сакрила у његов чупави реп. А његов савезник, Миш пророк, онај што се довезао овамо на репатој звијезди, то ти је тек сила.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
у изградњи Ауто-пута и то није безначајно кад се узме у обзир да неки, чија је снага толика да би могли коњу реп ишчупати, седе на конференцијама и млате празну сламу.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
А погледај садашње, у фраку, навукли су тај ластин реп, јадни, исисани, ноге као две тачке, а овамо никад их не можеш зајазити. На то господар Софра уздахну.
— ’Де ти је пасош? Бећар по џеповима тражи, нема пасоша. — Сад ћемо те везати коњу о реп, па ћемо те тако водити у варош, а бићеш обешен. Знаш да је штатаријум?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Имала је на глави читав пласт косе, који је био повезан белом траком и висио позади као уврнут коњски реп. Обнажена рамена сијаху јој се, као сасушене кости на сунцу, са удубљењима наборане коже, пуним белог прашка.
превијајући се од бола, из петиних жила успе да не падне са седлом, чији колан беше попустио, ухвативши најпосле за реп коња, који се вртео.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
То је човек с малим репом, који је „много јачи од другијех људи кад се наиједи; у онај мах (веле) још да му се реп напне, могао би надвладати десет људи као десеторо мале дјеце“, пише Вук.
¹²⁵ Многи делови од вука користе се као амајлије за заштиту деце од „ноћница“; пре свега, вучји нокат, зуб и реп. Као амајлије користе се и „записи“, комадић дрена, босиљак и одољен.
(У Раковици, код Београда, верује се да је вештица она жена која је разрока и која има реп.¹⁴⁰) Ђаволски дух вештице, који у сну из ње изиђе, претвори се у лептира, кокошку или ћурку.
У околини Сарајева деци још ушивају и „запис“ у одећу, а на капу пришивају вучје длаке, стрелицу, јежеве длаке, зечји реп и сл.¹⁶³ Штап од црног трња такође, на магијски начин, штити дете од море.
¹⁸¹ Поједини делови животиња такође се користе за одбрану од злих очију и урока. То су: реп од вука, лисице или зеца; кокошија тртица; ситне шкољке; нокат, зуб, длака или парченце коже од вука, длака или нокат
¹⁴ Ако дете жели да порасте високо, онда не сме да једе, све до своје двадесете године, реп (јагњећи, говеђи, прасећи и сл.).
обавезна потчињеност млађих старијима у патријархалној задрузи јесте аксиом, што се јасно види из народних пословица: „Реп глави не заповеда“, „У млађега поговора нема“ и „Благо дому ђе се старији поштују“.
Старији увек заповедају оним млађима. Реч старијих је закон (Реп глави не заповеде, У млађега поговора нема). Дете је на најнижој лествици у хијерархији (што се види по облачењу,
Другой важный принцип иерархии в обществе — возрастной. Старшие всегда руководят младшими. Слово старших — закон: Реп глави не заповеда (Хвост голове не указ); У млађега поговора нема (Последнее слово за старшим).
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Био је био, као снијег, нâко реп му при врху и ноге над папцима црне! Имао је рогове вилашасте. — Врача ли се у вас плеће, Јанко?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
логичну причицу, да то језгро угради умирујућу конструкцију, да свему, а нарочито што је неухватљиво, одреди главу и реп.
мање познато, обележено је том врстом надахнућа: Пало сито, пало на корито, Са корита чило одскочило, Пало на реп спаваћива мачка; Мачак мисли смрт на њега хода, А мишеви шапућу: дабогда!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду), па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао пагледати на улицу.
Описа је од репа равним начином до ушију и рогова. И ту су деца лепо могла сазнати: да крава има четири ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува.
крава има четири ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува. Да једе траву, да има виме и даје млеко, и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за опанке.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Гледај крило, мајко мила, Гле шарени реп! Како га је раширила! О како је леп!“ Рече дете, па упусти, Утече му тица лепа, А мачка се за њом спусти Па је
Умакло је неколико, Ма то ј' скоро николико; Откидоше змији главу, С њом узеше свету страву; Реп се миче и превија, Ма реп јоште није змија.
је неколико, Ма то ј' скоро николико; Откидоше змији главу, С њом узеше свету страву; Реп се миче и превија, Ма реп јоште није змија.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ја сам бар видио свијета: Приједор, Сану, Нови, Отоку, Бужим, а ти — гледаш мачки под реп. — Е, мој рођо, гдје није мачке, није ни куће — мудрује страшни кум и води Мулића у авлију.
Тај дутачки „реп“ држи се чврсто бригаде и сапиње је у покрету и маневрисању. Нит смијеш рискирати да прихватиш борбу нит их можеш
Ево, имам ли ја реп? — Немаш, друже команданте. — А четири ноге? — Вала, ни то, чини ми се. — А какве су ми очи, погледај?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ајде, молим те! Друге су могле да прекораче и јаруге, и стид, и обичај! И такву ти љубав — можеш је џукцу о реп! — која устукне пред обичајем и законом! ЈУСУФ: То ти говориш овде у шуми, а она седи доле у касаби.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Узму па му пола главе обрију, уцрне га чађу или другом којом бојом, прикаче му остраг неку крпу, реп од животиње, или нешто друго. А он им се смеје и гледа их мило кад му кажу како је леп. Никоме није био на сметњи.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
син овога чоека узме сјекиру, те змији, која се била као удомаћила и није се од њега ни бојала, пред рупом одсијече реп; а змија се расрди те њега уједе и зада му смрт, па утече у своју рупу и престане више излазити на сунце.
А змија му одговори из рупе: — Можемо се помирити, али док ја гледам мој реп, а ти твога сина гроб, дотле правог пријатељства међу нама бити не може.
— Право ти рећи, чудновато ми се чини видјети хаџију су четири ноге, а реп и зубове као у вука. ЗА НУЖДУ СЕ ЛАЖЕ Био је неки Мујо који је увијек лагао, али тако фино да кад би послије два
Сељак гура, оно неће; он удри, оно неће па неће! Е, најпошље, он што ће, те комад креча те магарету под реп. Креч опече магаре те оно у трк, а сиромах сељак трчи да се сломије.
49. ЧОЕК И ЗМИЈА: Прибележио је Вук Ст. Караџић, тумачећи пословицу „Док ја гледам мој реп, а ти твога сина гроб, нема правог пријатељства међу нама“ — цетињско издање Вукових народних пословица, 1836. 50.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Хелена Франкештајн), до ње је седео неки Микица, па Бурза и Суле, као одједанпут, из чиста мира, извукох Снежану за реп. Она одмах крену да се мота око чаша по столњаку: живахна нека белоушкица, а друштво се распамети од весеља.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Олистала буником крене кућа ỳ шуму. А У НУЛИ АЗ То што лије - то је лирска злоб. Змија главу сколутне под реп и трзајем залелуја зоб. Шумско сунце ублажује коб. Бивша љубав, тај сунцокрет слеп, прошлом бојом сенчи летњу доб.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
За њим је широк, распухан реп, признати ваља, прилично лијеп. Незнанко тајни, лоповска душа, подиже главу и прозор мјери, Мачкове приче пажљиво
Крчи ми трба, сврби ме зуб! Спремићу јутрос доручак лијеп, читавог Пијетла, остаће реп, зелени репић — ја нисам груб. Крчи ми трба, сврби ме зуб!
Пијетао не зна, од страха слијеп, гдје му је глава, гдје ли је реп. Најзад се срећно заврши борба, упртач пуче, одлети торба, а Лисац ријешен терета црна узбрдо здими брже нег срна.
Под врбом старом, за дана врућа, са псећом браћом пландује Жућа и врти чупав реп. У ту сам земљу и ја наврнȏ тражећи једном злаћано зрно, снађе ме удес худ.
„Ех, то је поклон за малу лијеп!“ — прогунђа Ловац и зграби реп. Патуљак трећи, поморац знан, плови на море, океан, и тамо рони до стијења сива гдје шкољка бисер блистави скрива.
Ујутро Рада отвори очи, ширећи руке до стола крочи, кад тамо алем и бисер лијеп и рајске птице чаробан реп. Ту је и писмо, од мрља ври: „Примите поклон! Рудара три.
“ Њи-њи Кобилић то путем граби, а трн и њега па за реп зграби! „Ти немаш вуне, ал дај ми струне, на ветру Ћира хоће да свира.
„О, лењи Тошо, носачу бува, крај ће ти бити тужан и мрк, реп ће ти миши однети, слутим, а нека птица у гнездо брк. Пропашћеш једном без трага, гласа, у ропству паса!
!“ Најзад му мачак додаде реп и чичу спаси. Ала је леп! Дуго су Триша и мачак Тоша по густој трави тражили Жућу, трљали шаке, оштрили канџе,
Игра се Жућа, занесен, слеп, упорно лови рођени реп, вије се Тоша ко витак прут, позива видру на мегдан љут, а деда Триша задуван хуче, ракију стару из боце суче.
И тога дана деси се, ето, ловац у торби донесе псето зграби га за реп, извуче ван, па викну громко: „Ово је сан! Маскиран зека у псећи фрак! Сад видим и ја: свету је смак!
„И ово носим са собом горе, да муње гасим и метеоре. Страдаће, богме, комети реп, ма како био кићен и леп!“ Затим деда, чича врашки, купи фењер кочијашки.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Опет му војска бежи. Неки се већ дохвате брда, само им реп долином дрхти, а Лазар се бори сам, Турци га за брке вуку и по оклопу шкакље и траже му слабе тачке.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТАНАСИЈЕ: Који он? АГАТОН: Па зет, адвокат! ПРОКА (осталима): Не можеш га ухватити ни за реп ни за главу. Ја вам, браћо и сестре, предлажем да се ми вратимо сваки у своју собу, па кад нам дође адвокат са
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ја мислим, када би га ухватили, живог би га одрали. — А шта намерава вечерас? — Хоће псу да веже празну канту за реп, па да га пусти између ровова. Направио је Радојко читав план за једну умишљену офанзиву.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
„Мој је живот доиста ружан и свршетак му не може бити леп, као што магарац не може имати паунов реп.“ И он се остави дотадањег живота и биваше из дана у дан бољи. Једног јутра дозва к се би мудрог слугу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
од дуга времена скачу једно на друго; најстарији вочић, да би се допао петомесечној кравици, гицне се ногама, надигне реп и начуљи уши, па полети преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало друштво.
Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прснуше куд који, а ждребак окупи куражног вочића, па трепте преко чајира ка' звезде...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ДАНИЦА: (гунђа): А, већ... ПАВКА: Шта кажеш? ДАНИЦА: Ништа! ПАВКА: Слушај ти! Моја мајка није вукла реп за собом, нисам га ни ја вукла, па не дам ни ти да га вучеш! Не дам, разумеш ли ме... ДАНИЦА: Боже, мајка, какав реп?
Не дам, разумеш ли ме... ДАНИЦА: Боже, мајка, какав реп? ПАВКА: Него шта, ако те узме свет у уста? ДАНИЦА: Ех, већ свет... ПАВКА: Свет, дабоме!
ДАНИЦА: Ех, већ свет... ПАВКА: Свет, дабоме! ДАНИЦА: А Мица Антићева, је л' имала оволики реп, па шта? Опет се удала! ПАВКА: Нећу ја тебе с репом да удајем, разумеш ли?
ЈЕВРЕМ (подозриво): Не знам ни ја. ЈОВИЦА: Јер ту треба наћи човека, али таквог да му се не вуче реп. А где ти је данас такав? Ето, на пример, мислио сам нешто и на тебе... ЈЕВРЕМ (престрави се).
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Врло добро, Максиме! А он? — А он подави реп кад му то реко’ па увати пут. А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би
Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.
— Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
за игру и за провод, Путују у Томбукту (преко Рима), Виски им служи стјуардеса, А мали фенек све што има Дао је на реп и на ушеса!
Погледах, а њој: очи црне, И ноге витке, ко у срне. Струк — мало здепаст, али леп. Чунак — подигнут коњски реп. Оклевах мало; онда купих. Мајстору смешак засија на лицу. Са фуруницом као ветар рупих У промрзлу улицу.
Уместо кичице, крављи реп Узимам, и тако настаје фреска: За озбиљну децу је овај еп, За неозбиљне одрасле ова бурлеска.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК МИЋУНОВИЋ (шапти на ухо сердару Јанку) Овај држи за реп аџи-Аџа, и пуштит га задовијек неће док погине кучка али жрвни.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
бубањ, а од другога на јеванђеље“; или „Међеду су уши извукли док су га на мед навукли, а док су га с меда свукли, и реп му и уши откинули“; итд.
— С главе риба смрди. — Старије јутро од вечера. — Тешко глави кад реп заповједа. — Ко за репом пође, тај у трње дође. — Гдје нема мачке миши господаре. — Господареве очи коња гоје.
— Зрело зрно — готово стрњиште. — И бел коњ једе зоб. — И празилук има белу браду — ама реп му зелен. — Ја ага, ти ага: ко ће коња водати? — Један коноп планину не окружи. — Једно коло из кала, а друго у као.
— Казао Арнаутин коњу кад га је коњ ударио у колено, а он коња из пиштоља у чело. Док ја гледам мој реп, а ти твога сина гроб, нема правог пријатељства међу нама.
А змија му одговори из рупе: „Можемо се помирити, али док ја гледам мој реп, а ти твога сина гроб, дотле правог пријатељства међу нама бити не може“. Е, лијо, сад си долијала!
— У нас, ага, кад окинемо псу уши, зовемо га „кудров“, а реп, зовемо га „кусов“, — пас био и бити ће. 7 Видио Приморац рају ђе бос по снијегу гази, па га упита: — Зашто не
Из њих долеће на изворе те се купа... Змај кад лети ноћу преко неба, онда му се особито реп сија, и од свега њега одскачу варнице. 3.
РЕПИЋЕМ“) У Дубровнику, па и у околици, неуки народ вјерује да имаде људи којима је отрага, као и животињама, израстао реп, али тај није потпун, па га стога и зову „репић“.
зоре на петнаест дана, Па скинуо Шарца са тавана; Не седла га где се оседлава, Већ му меће седло по трбуху, На реп ставља узду и дизгине. 3 Текла Сава по вр’ Гребенара; Вода Лика по вр’ Велебита; Вода Уна по вр’ Пљешивице.
у тору мушкиње; из тора продав’о, из куће удав’о; синове женио, ’леба желио; сва ти стока куса била, само ти им’о реп; све ти кукало, поп ти по кући пев’о; све ти хукало, а бурета певала; губио другаре, добивао шамаре; образ ти био
— Криво рало Лазарево криве лазе разорало. — Лежи куја жута украј жута пута. — Лисица и реп, и над реп, и под реп, и на репукитаста, оздол подбјеласта, уз уши уздаста, наћулила уши, оде у кокоши.
— Криво рало Лазарево криве лазе разорало. — Лежи куја жута украј жута пута. — Лисица и реп, и над реп, и под реп, и на репукитаста, оздол подбјеласта, уз уши уздаста, наћулила уши, оде у кокоши.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
6. Овца и јагње. 7. Мост преко воде. 8. Жито. 9. Брашно кад пада испод камена. 10. Звоно црквено. 11. Пијевац и реп му. 12. Казан. 13. Игла. 14. Паун. 15. Коса. 16. Срп. 17. Ђерам. 18. Уши око главе. 19. Псето. 20.
Кревет. 69. Пијевац. 70. Коњ. 71. Лук. 72. Чела. 73. Пушка. 74. Во. 75. Сврдао. 76. Сат у кошници. 77. Козиј реп. 78. Нити. 79. Мрак. 80. Клупко. 81. Чокот и вино. 82. Прсти у преље. 83. Челе. 84.
135. Бијели лук. 136. Димњак. 137. Пр..ж. 138. Пећ собна. 139. У свијеће. 140. У бисага. 141, 142. Јагње и реп му. 143. Воденица. 144. Језик. 145. Пијевац. 146. Игла и конац. 147. Звоно црквено. 148. Буа. 149. Катанац.
а он како му је ре | кла она баба, баци оно круха па свако од звјеради пошто примириса оно круха паде потрбушке и реп сави пода се.
Старац запахну њега духом, те у они час стече крила, реп и мале рошчиће на глави, и даде му један штап двороги, црљен као ватра, говорећи му: „Ево ти ови штап, кад ти гођ буде
” Јадно ждријебе превари се па отвори врата, а вук њега за врат те га ували и свега поједе, само главу и реп остави, па онда отиде а врата се на кошари за њим затворе као што су и била.
” Али нити се ко јавља нити врата отвора. Онда она провири кроз брвна и кад опази у кошари само главу и реп од ждребета, одмах се своме јаду досјети, те обије врата и стане ридати и нарицати над мртвом главом ждребећом, а
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Па после држава крива, и заједница! Најлакше данас бити сиротиња! Наточи ми још једну. Реп на крста, све четри увис, мозак на отаву! А децу друштву на терет!
Не може све ни по твојој вољи! ГОСПАВА: А кад се загледаш мало боље, шта вири? Из мишје рупе реп ђавољи! ЦМИЉА: А ди ти је она твоја прекрасна бразлетна? ГОСПАВА: Бразлетна?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Исусе мој, шта ли је оно? — запита сам себе Бакоња избуљивши очи. Види да је дугачки тичји реп, а на његову крају, на сјајним перима, у златним кружићима, њекакве модре пјеге.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Змија нисам да и реп у земљу увучем. Зуби су ми се клатили, али сам на курјака личио. Далеко за леђима, у торовима остаде пусто и Мир.
Он је држао краву за реп, док је Вишња, стрина му, седећи музла. Гледао је кроз сутон како се два бела млаза заривају у ведрицу, даве у пени,
Тада је она устала, спустила ведрицу крај врата, помислио је: да се одмори, и дале држећи реп што се жилаво грчио и хтео да се отме.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Свако на кога га бациш, стећи ће, истог трена, и рогове и реп, јер то је зачаран чичак. Репатих и рогатих биће убрзо толико да на тебе нико неће ни обратити пажњу. Слободно иди!
Истога трена овоме ниче репина! Другом и рогови и реп. Јој! Јој! Међу лудима плану смех. — Гле, какав си! — насмеја се пријатељу пријатељу.
— Гле врага! — јекну Ђаволак. — Где му нестаде реп? Прича о чаробној ружи брзином ветра обигра град. Један за другим, у ниску, трошну кућу улазили су репати и рогати, а
— крастача се с негодовањем загледа у тек рођену жабицу. Глас јој је, истина, звонак, очи бистре, реп се још види, није страшно, има времена, отпашће! Али каква јој је то боја? Ниједна се још жаба није родила бела.
Виде голубове превртаче на небу, чу шкрипу ђерма и одлучи да не спава. Смешно се истежући, мачка је лизала реп, а сунчане мрле шарале собу. Сат откуца осам, па пола девет. Као да га повуче звук звона, старац се скотрља у сан.
али кад пажљивије погледа под, виде како се, заглављен између две дашчице, мучи пегави гуштер покушавајући да ишчупа реп. »Откуд он овде?« — дечак од чуда отвори уста, али га гуштер опомену да не чека: он, Мерсад, само што је жив!
Дечак пажљиво с два прста обухвати гуштерово телешце и полако повуче, плашећи се да му не откине реп. — Не брини, израшће други!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он сам пође са својом пратњом онамо. Пошто је онде купио неке ситнице, јареће месо, говеђа ребра и реп, па напунио њима доњу трећину друге корпе, пође даље, на сточну пијацу.
Био је величине нашег магарца, копита му беху раздвојена као код наших преживара, а имао је дугачак реп који се при крају сужавао и који му је - јер живљаше по рекама - служио као крмило при пливању“.
Имала је облик и величину газеле, стајала је на витким ногама и имала кратки реп наших јелена. Грађа њених ногу показује да је била одличан тркач и имала изванредно развијена чула, као дивокоза наших
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
поднимљен на руку, па му се искривио и набрао затиљак као у вола, и једи пуковника: — Је ли, је ли, има ли жаба реп?... А зашто жаба нема реп? А пуковник позелени као зелембаћ, очи му се испупче, па излазе из дупља.
А зашто жаба нема реп? А пуковник позелени као зелембаћ, очи му се испупче, па излазе из дупља. Слушај, молим те, остави ти мене на миру,
шшшт, забога. И најзад, на једвите јаде, павиљон попушта, утишава се наједанпут жагор. — Је ли, а? Има ли жаба реп? А зашто жаба нема реп?
— Је ли, а? Има ли жаба реп? А зашто жаба нема реп? Али сад је пуковник мало умирен тишином, трепће задовољније и шмиче, само му је лице и даље званично-озбиљно, јер
— Је ли, има ли жаба реп?... А што жаба нема реп? Пуковник се наједанпут упола подиже с кревета и у службеном ставу гледа строго и разјарено у
— Је ли, има ли жаба реп?... А што жаба нема реп? Пуковник се наједанпут упола подиже с кревета и у службеном ставу гледа строго и разјарено у очи потпуковника.
У противном, обратићу се управнику болнице да вас силом уклони. — Је ли, а зашто жаба нема реп? После пуковник окреће леђа, навлачи ћебе на уво, узима Крајцерову сонату и чита.
И протеже се риђи потпуковник. — Дакле промисли, па сутра да ми одговориш на питање: И-ма ли жа-ба реп? Јеси ли разумео? Разумеш? — завршава одсечно, заповедничким гласом, потпуковник.
И молим вас, ако јесте, зашто јесте, а ако није, зашто није? И зашто мис Тебе нема реп? — Има овде један професор природњак, питајте га, господине потпуковниче.
— Је ли, ама чујеш, друже?! — Умук’о, дабогда! — Батали клетву, реци ми, одговори ми кад те питам: Зашто жаба нема реп? И, друго питање: јеси ли мислио ноћас на оно, знаш? Па се широко и снажно протеже риђи потпуковник.
дебели шљивов штап носио, и само кад му се неко говече допадне, а он застане, стави штап под мишку, ухвати говече за реп, затури се и тргне колико год може, те тако на овај начин оцењује и проба: вреди ли дотично говече колико се за њега
Зар ћу ја сам ову бруку моћи заборавити? И заиста, чинило ми се као да имам реп дугачак од Болнице до Општине и да ми сваки час људи газе на њега; а мој клијент, трговчић из Васине улице, као да има
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
лежи, као њен камен темељац, једна наивна самообмана, једна дјечја игра, која се састоји у томе да се глава настави на реп.
И тако, те никад гласно изговорене реплике и протуреплике у њему се стално мотају у кругу и једна другу уједају за реп. Ето зашто се држи онако као да је прогутао... — ... метлу... — ... не, него пушку, набијену пушку!
Контрадикција. Цирцулус витиосус. Ето је, и ту, у још једном смислу, симболичка змија која сама себе уједа за реп можда најбоља графичка фигурација зачараног круга умјетности. Помучасмо мало.
Предузимано је све могуће да се осујети шверц, да се сузбије шпекулација, да се стане на реп неподопштинама. Заведене су драконске казне.
Вјеверицу боли њен космати реп кад га причепе једнако као и пуха његов глатки, а риба дише својим шкргама не мање увјерљиво него сисавац својим
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Је ли то онај, што вели да човек има реп? Хо-хо-хо... — продужи писар. — Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
До неколико крену кучка и мачка опет да иду, а он ти се лијепо ухвати штенету за реп, па за њима понајлак побаучке. Нијесу дуго ишли, кад дођоше на чистину. у некакав вилајет.
Цар му одмах даде, и они га упртише, те баџи у собу. Ту се мали помокри у сметље за вратима, па у то сметље замеља реп, и рече друговима: „Чим ја зграбим прстен, зграбите ви мене па бјежите“, па онда понајлак привуче се баби која спаваше
ви мене па бјежите“, па онда понајлак привуче се баби која спаваше на прса и браду, па јој онако мокар и прашљив реп сукну у нос. Баба кихну, а из уста јој излеће прстен.
Јадно ждријебе превари се па отвори врата, а вук њега за врат те га ували и свега поједе, само главу и реп остави, па онда отиде, а врата се на кошари за њим затворе као што су и била.
Али нити се ко јавља нити врата отвара. Онда она провири кроз брвна, и кад опази у кошари само главу и реп ждребета, одмах се своме јаду досјети, те обије врата и стане ридати и нарицати над мртвом главом ждребећом, а
син овога чоека узме сјекиру, те змији, која се била као удомаћила и није се од њега ни бојала, пред рупом одсијече реп; а змија се расрди те њега уједе и зада му смрт, па утече у своју рупу и престане више излазити на сунце.
А змија му одговори из рупе. — Можемо се помирити, али док ја гледам мој реп, а ти твога сина гроб, дотле правог пријатељства међу нама бити не може.
Чипчији се на ино не могаше, но са стране прикучи реп коњу и, у страху да га не убије, почне бројити. У то дође аги хаџија на селамлук, па кад шједе и почеше пити кафу,
Турчин га упита: — Како се је побашкарио? А Циго му одговори: — Обашка му глава, обашка ноге, обашка реп, обашка му све! Турчин му каже: — Ех, вала је цркао! Циго каже: — Сам си изрекао да је цркао, а ја нисам!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Нос јој је као струк каранфила, образ црвен као кармажинска кожа, а коса црња него нашег мачка реп. ФЕМА: Ух, ух! Иди, док нисам све повратила. Анчице, дај сирћета! ЈОВАН: Немојте, сад ћу ја сам донети. (Пође.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Преселили смо цвеће под реп змији, А ипак нам је душа наде пуна. Дај лобању празну за преживеле лажи; Неизбежни додир сна и праха тражи Имена
Краков, Станислав - КРИЛА
Жиц тезале, а лака крилца покретала. Аеро падао и даље, само је сад пад био блажи, клизав. Постепено се реп спуштао. Један потрес затресао је поплашен тице од платна и жица. Леђа пилотова се у луку.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Д’ ако би сунце свету убавом Прикрити умô масном шубаром, То ћеш и њу!... Чекај де, лијо!... На реп си стала змији маторој!... Отров те чека!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Она се ту сломила... Али је ипак успела да ту аждају прилепи за земљу, и да јој спута ноге и реп. Међутим, Дринска дивизија није имала више снаге да јој дотуче и оне две главе. Онда сте пристигли вас двојица.
Онда сте пристигли вас двојица. Мислим на четнички одред и седми пук. Док су Дринци држали аждајине ноге и реп, ви сте кидисали на оне главе, из којих је сада сукљао још жешћи пламени бес...
При светлости муње угледао сам једнога војника како је набио на себе неку кожну навлаку, па се ухватио за реп коња мога ордонанса. Била је то тренутна слика, али ми се непрестано наметала, јер сам био до голе коже мокар...
Ах, да ми је сада онај кожни џак! — мислио сам на онога војника који се држао за коњски реп. У висинама, горе, кркорило је непрекидно, проламало се громогласно, још јаче, сливало се у урнебесну рику, па се
Зашао сам му за леђа, и осветлио електричном лампом... Мали, шепав, сав срозан, трапуљао је за коњем држећи га за реп. — Алал ти вера, друже! — добацио сам му. — Тако Таса пегла! — одговорио је онај испод џака. Гле, Танасије!...
Понеки пас залетао би се на пут и лајао неуморно, трчећи за колима. Онда би застао и подавијао реп. — Некада се овде није смела глава помолити...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Паун славној себе движет поносећи с' с красотом, златној реп свој с крили сришчет, осматра се с дивотом. Ждрал при води тихо ровет, у кавезу цајзел појет: О златоје пролеће!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Плећа му дршћу, а из магле тутње Азијски хати, и блешти врх воде Сребрн реп шајки што по мору броде; И хуји поноћ пуна смртне слутње. Чује се рзај коња који стижу.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
албуѕ ‹= аѕпходеліне лутеа›). 3лат(н)оглав, златоглавак, златоглавица, воловски реп, краљево копје (в. Софрић, 101), трава од жуча (ЖСС, 118).
Ћипико, Иво - Пауци
крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широки реп. И Раде се жури.
Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп. Претече га, а занесен својим снажним мислима, не осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на планину гдје
је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради; он не одговори, већ, застидивши се, подви реп и оде. —Биће, врза се око Маше! — опази поп Вране. —Не треба да се он врза око ње...
— Мужика, људи! — једва дочека Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче ... И момци се најпослије примирише, а мајстор, пошто довечера, још их је милије гледао и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Прави научнички дух мора бити сличан Вашем сприу. Да ли он има и реп, то још нисам могао да докучим. И ја имам, вероватно, таквог сприа у глави, иначе ваљда не бих био професор
Пре четири године посматрао је и једну велику комету; верујем да ће за вечна времена своје име везати о њен сјајни реп. Овај ми је човек веома симпатичан; његова спољашност одаје благородност душе. Остала господа нису ми позната.
Она је имала прави правцати реп од двадесет пршљенова у које су била усађена птичја перад; сем тога, имала је и птичја крила. Дакле, и гуштер и птица!
свога језера на суво, али ту га дочека друго чудовиште, познати разбојник мегалосаурус, и зграби га за његов дугачки реп. Онај први успе да се спасе у воду, али се још и данас познају трагови оног страшног уједа.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Паун славној себе движет поносећи с' с красотом, златној реп свој с крили сришчет, осматра се с дивотом. Ждрал при води тихо зовет, у кавезу цајзел појет: О златоје пролеће!
„Гледај крило, мајко мила, Гле шарени реп! Како га је раширила! О, како је леп!“ Рече дете па упусти, Утече му тица лепа.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мој прота и твој жупник, свеједно. Учени људи, добри људи, вредни људи, али тек провири лисичји реп... Него, дед, реци шта је то што они желе, можда ћу се и ја с њима сложити. — Да учим технику, и то у Белгији.
— Држи га, Милане, да не умакне, реп му његов! — прискочи Бранко. — Ту је, ту је, једва сад! седи да ти покажем. Од јуче, не могу да се смирим: или да
„Шта има да избаци — пену — мала деца.” Па се опет прекине празан разговор. Паланка тешко подноси догађај који нема реп, свеједно да ли је несрећа или срећа у питању. Још један дан, четврти: тада се нека госпа јавила са одређенијом бригом.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Она придене себи крила (познато је, вештице крила и реп имаду), намаже се машћу, очита своје »ни о пањ, ни о кладу«, прне кроз оџак, и док сте, фрајлице, погледали како вам
Док је овог мача у рукама, неће то бити!« Со тим скочи на своју Розинанту, гурне је жестоко у бокове, која дигнувши реп трубногласно своју ватру покаже, и тако се обоје у пуној совести о храбрости својој на непријатеље устреме.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
рукама на леђима и чекао ујутру и по подне судско и среско чиновништво, које је крај наше куће пролазило, те им качио реп одостраг. Чиновници би отишли с репом у канцеларију изазивајући успут силан смех код пролазника.
ко та одличја дели и ја сам зато немилостиво испребијан, премда ја још увек налазим да је многима и многима тај реп одлично пристајао.
Перицу из трећег разреда основне школе, који је још носио натраг разрезане панталоне, кроз који је разрез стално висио реп од кошуље, који је само недељом до подне могао бити нешто чист.
Онај прљави реп, који му се вукао одостраг, не само да није био сметња већ је био и извесна квалификација, и то тако карактеристична
Ја сам знао да ће му тај реп, који се за њим вуче, сметати ма кад тад у животу и ево где се то и испунило. Момак је суседов, разуме се, пришао,
— Јесам, господине! — Јеси ли је упамтио? — Јесам! — Је л' има овако: горе главу, доле реп, а са стране четири ноге, две унапред пружене а две уназад? — Јесте. — Ето овако!
Другоме би опет рекао: — Ја ћу теби, орангутану мој, забележити јединицу; нека ти буде мало дужи реп, да можеш њиме покрити револуционарну задњицу!
— Није то посао за мене. — Него шта је? — Ја сам свршио универзитет. — Универзитет? Обеси ти то мачку о реп.. Овај универзитет овде, што га сад свршаваш, ако ти донесе штогод у животу, а онај што си га ти свршио обеси мачку о
Овај универзитет овде, што га сад свршаваш, ако ти донесе штогод у животу, а онај што си га ти свршио обеси мачку о реп. Шта може оно да ти донесе? — Могу да постанем велики чиновник. — Па утолико пре извежбај се да сечеш кесе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али кад се омаче један рудни коњ, и повуче за собом војнике, а један пешак добаци: „Држ га, бре, за реп!“ — њему прекипе, окрете се и опали му шамар. И зачудо пешак наједном заћута и заузе став „мирно“.
Поручник Лука дира га. — Бре, Грујо, личиш ми на певца коме су исекли реп. — Вала, господин поручник, умало да изгорим ноћас. Заспао наш пожарни и подухвати нас ватра. Ја добро прођох.
Ордонанс беше још сналажљивији. Пусти коња напред, а он му се ухвати за реп, те га коњ извуче. Тако урадише и остали. Рука ми крвави, немам чиме да је завијем.
Да се не би много задржавали, војници су везивали по четири коња. Напред је био најјачи. Њему је за реп везиван други и тако редом.
— Ама, ја ћу једнога од вас да вежем оном последњем за реп, и други пут ћете пазити како везујете — љути се командир батерије.
— Како, чиме, на чему! — чуди се Живадин. — На кркачама!... Или да их повежемо коњима за реп!... — Лука опсова нешто на рачун Италијана.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Испружи дечак руку, дотаче Сребренкин реп и шапну: — Хвала ти, Сребренка, хвала! Је ли то био крик галеба у небу? Шум таласа? Или је риба, заиста, нешто рекла?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
гледао у Сријему у крчми манастира Крушедола гдје је Марко намолован како једном руком маторога вола држи за реп преко рамена и носи на леђима идући управо...
кад у некакијех кириџија види шарено губаво мушко ждријебе, учини му се да ће од њега добар коњ бити, и узме га за реп да омахне око себе као што је остале коње огледао, али се оно не дадне ни с мјеста помаћи; онда га купи у кириџија,
Он је у стању да љуљне топузину од шездесет и шест ока, у стању је да омахује око себе коње држећи их за реп, и тако даље. Зар би могао то да чини а да не прекорачи обичан јеловник? Очигледно, према човеку чаша и погача.
трупина (од наковња) — велики пањ у који је накован, утврђен Трусина — висораван у Херцеговини туг — коњски реп привезан на врху копља које се завршавало златном јабуком и било ношено пред пашама кад су путовали или у бој ишли
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Моле је, наговарају, гурају, вуку — аја! Она само подавија реп, закреће главу од мрачна улаза и плашљиво скамуче. Убацише унутра комад кукурузе, али Жуја ни да погледа.
растурених авиона ловаца, а онда је далеко на хоризонту један авион стреловито појурио наниже остављајући за собом реп густа дима. — Туку се наши и њемачки авиони! — радосно су повикали дјечаци истрчавајући на баир повише друма.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пак лати је Мојсеј за реп те је диже; опет би палица ка и била! И то не да је која цифраста и господска палица била, него једна не врло окресата
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“, а други почели да вичу: „Уа, уа!“ и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!
!“ И готови су већ да потраже тенџеру, а измећарка Васка већ пошла по њу да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!“, али се ту сада Зона умешала, па не да.