Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
проче лисице из комшилука и начне их увјештавати да и оне одрежу себи репове, говорећи да је лакше и лепше лисици без репа неголи с репом.
се њејзином лукавству, одговори: „Док си ти реп свој имала, ниси нас на то совјетовала, а сада, гди си ти без репа остала, хотела би да и ми наше одрежемо, је ли? Видиш ти памети? Хоће једна лисица млоге да превари.
Ето ти нам наше лисице која, сама без репа, хоће да и друге своје одрежу! Може и то гди бити, но овде баш није тај догађај, ибо лисици одрезати реп толико чини
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
слон., израдити ИЋИНДИЈА, тур., молитва пред залазак сунца ИЋИ-ТУГЛИЈА, тур., паша са два туга (коњска репа) ЈАБАНСКИ, тур., туђ ЈАЗИЏИ-ЋЕЛ, тур., писаре, дођи ЈАЖЕ, слон., што ЈАЛИЈА, тур., обала ЈАПИЈА, тур.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
трпеза спарета (шпорет) — штедњак средотежа — средина струна — као болест; померен желудац; иначе, длака од коњског репа или гриве.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
По путу никога; по њивама никога, а дудови оголели, па им се црне покисле гране. Тек на неком видиш врану или парче репа од дечјег змаја, који је бог те пита с које стране пао и заллео се у грање са којега је лишће давно отпало, а реп
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ја сам, истина, по свету прошао, ал’ ви опет више од мене знате; кад говорите, не могу да вам речи у’ватим репа ни главе, тако високо говорите. — Ви сте велики ђаво, господар-Чекмеџијић! — Ал’ ви још већи, фрајлице!
Африка
Пренети на другу обалу, продужујемо пут саваном. Један велики тамни мајмун дугачког репа, али сасвим витак и млад, јури испред нас и склања се у пото–пото (мочвар пун била), потом скаче по дрвећу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Смешио се на свакога, а веслао је рукама, као што се на Крфу весла. Црни капут, са два репа, као у ласте, пливао је око њега. Био је то човек са лепим, римским цртама лика, али као у детета.
Она је тужно завијала, подвијеног репа, и склањала се под ноге онога, кога је, верно, у далек свет, пратила. Сасвим је другаче, међутим, путовао транспорт из
је артиљерија позајмила, међутим, били су праве бестије, са чупавим, погнутим, главама, тврдим жвалама, трбушати, дуга репа. А под новим јахачем су се ритали, као чопор маторих магараца.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— А, како је бијел, па чист, па ружичастих очију! Један стари ћорави миш, коме су мачке откинуле пола репа, први се јави за ријеч: — Страшљиви и опрезни мишји народе, дошао нам је у госте чувени бијели миш о коме причају
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
намерава да зађе између клупа, а онда се повукао поцрвеневши тако да је и последњој будали постало јасно да је то због репа који му је Саша Албрехт прикачио јесенас, а наставничкн савет после водио истрагу пуна три месеца, без неких нарочитих
- насмејала се још једном, а онда сам се и ја насмејао. Шејтани! Боже свети! - Ходају само шејтани без репа и рогова!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Тај ’вата пацове, такав да ми је. Па онда Профит прегне се, почне мачка гладити преко главе, ртењаче и репа. Мачак умиљава се, али све и отшкринутим вратима домиче, и „циц-циц”, па кад дође до врата, а мачак у собу где су
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
шаљив И смијешан: у рукама има наџак, или буздован, те лупа које у што, за капом има по неколико лисичја, или вучја, репа прибодена, а кашто и понеколико кашика зађевене“.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Видео је тад, причао је, како се његов пас бори са том змијом и како покушава да је ухвати с репа, и видео је како га змија сикћући уједа, и чим би га ујела, пас је цвилећи одлазио до тог зида на коме је човек
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
СПАВАЈ СА САТОМ СЛИКАЈ СЕ СА САТОМ САД СИ СОСО СТО ОДСТО СИГУРНА Текст је пародија на извесне причице без главе и репа које се, обично, налазе у букварима.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Описа је од репа равним начином до ушију и рогова. И ту су деца лепо могла сазнати: да крава има четири ноге и пети реп, два ока, и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' кô увек тако је и саде, Сваки јарац кâ и коза друга, Дуга репа Бог му не придаде. Ето песме на дивну направу Како мило да сакатим здраву, — Име њојзи кажу рима трза, Што кô
17. Ој квекере, ао фраче!... Кад вас видим, ношњо лепа, Одмила ми срце скаче, Јер ви чојку дасте репа; Што уделит Бог не може, Љуцка мудрост ту поможе. 18.
Што смозгасмо ми дојако, Само да нам вас остане, Ао квеко, ао фрако, Па нам оста слава лепа, Док под небом има репа. 19.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ништа за то што сам био на зачељу колоне, иза кобилина репа, и што се често нисам ни видио из висока жита. Ипак сам био нераздвојан дјелић најпоносније поворке која је пловила
Ехеј, с главе скинуто, испод репа извађено, нит му старо кашље, нит нејако плаче. И ја бих тако знао. И да чудо не гледа очима, огорчени стрикан обично
његовим старим, добродушним грактавим гласом : — И де ти реци, ко је сад веће говече и бесловесно божје бравче без репа: ил ти, ил они који су те преслишавали, ил брадоња, који је све ово закувао па одмаглио, или, на крају, ја главом,
Прилично му и вјерује, ипак је мајстор, макар и калајџија, свијета је видио, а јадни сељак — никуд иза говеђег репа.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Још ти се швигар огњена репа у вечној муци вражија чепа по паклу вије, А ти се жељом искушитељке машаш очајно пропала раја, да паднеш опет са
вије, А ти се жељом искушитељке машаш очајно пропала раја, да паднеш опет са златна краја празне петељке: Та још ни репа ниси расплела од умиљаја цар-нападачу, траг му је још на скрхану мачу луба ти врела: А већ се старе машаш
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Трећега ћеш срести а он носи жива голуба, и за голуба подај што год заиште. од орла ћеш из репа ишчупати једно перо, од шарана краљушт, а од голуба из левога крила једно перо, па ћеш их пустити све.
Насмије се поп наместо да се постиди, па одговори оџи: — Ми у нас зовемо пса кад нема репа кусов, а онога што цијеле уши нема кудров, а пас те пас вазда.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ — „Јесам“ — промуца он. И шта? Цап — за два минута прикључише му апарат и изгубише се у виду ластиног репа, баш као што су и дошли. Човек се уштину да би се уверио да не сања. Не, није сањао!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
На крају шуме кућица стоји, тугује у њој мачак Шепа, кроз прозор гледа, часове броји, пјетлића чека зеленог репа, док тамо негдје, на стрмој коси просуто перје кишица роси.
Ловац кроз таму иде без гласа гдје шума бујна до неба стаса. Ту птица рајска на грани спава шарена репа ко дуга права. „Ех, то је поклон за малу лијеп!“ — прогунђа Ловац и зграби реп.
није, уз оток неки залив се крије, од страшних бура спас; у њему живи рибица лијепа, рибица мудра, злаћаног репа, у ње је људски глас.
пред вече, иде говече, озбиљан корак и око тужно, кад опет Ћира, дериште ружно, крајичак шчепа китњастог репа и зачас: фрк! — начини себи длакави брк. Сутрадан, опет, трн, као запет, ухом се пита: „Чуј ем копита ?
А за њом, корака лака и дугог репа — сврака. Подаље мало видимо један траг, збуњен, плах, прошао туда неко носећи — голем страх.
Тако ми репа и мудре главе, бунцȏ сам нешто, шашав од страве!“ А мачак Тоша бркове глади, годе му зраци врући и све се чуди:
Застаде мачак у пола приче: „Чујеш ли, Жућо, друже, тако ми репа, мени се чини, кроз њиву неко струже. Канда је нека крупнија зверка? Озбиљно сумњам на кума Ждерка.
“ Мачак и Жућа у хладу млина мућкају главом читави дан, од врха главе до краја репа кроје и шију убојни план. Један и други како је бесан, неко ће пасти у шкрипац тесан . . .
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
поља равна, А четири преко горе чарне, Запросио и испросио је; Па он купи господу сватове: Кума швраку дугачкога репа, А прикумка тицу шеврљугу, Старог свата из осоја жуњу, А дјевера тицу ластавицу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
у пањ, оставише читаве ројеве мува, да слободно и весело облећу око непроданог меса и кожа, — не бојећи се говеђег репа и осталог смртоносног оружја, којим их касапи на доколици плаше и тамане, — па се и они дадоше низ ћепенке, позивајући
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
10 Иш, пауне златопере! Не шетукај, не загучај, Не шобоћи, не клопоћи! Спушти твоја златна перја, А рашири ђузел репа, Уљез’ лако у одају: Крил’ма Јову лада чини, Да он спава у ладини!
поља равни, А четири преко горе црне, Запросио и испросио је; Па он купи господу сватове: Кума — свраку дугачкога репа, А прикумка — птицу шеврљугу, Старог свата — из осоја жуњу, А дјевера — птицу ластавицу.
(Купинова лоза) 178 — Госпа у двору, а коса јој на двору? (Репа) 179 — Двије су горе упоредо расле; која роди, не цвати, која цвати, ке роди?
(Крива) 405 — Који звончић не има гласа? (Онај у купуса) 406 — У ком царству репу сеју? (Репа се не сеје, него семе од репе) 407 — Чему наличи пола тикве? (Другој половини) 408 — Шта је хладно, а жеже?
вала(х) — по богу вала(хи) била(хи) тала(хи) — турска заклетва: „тако ми господа бога“ варка — задњи део рибе око репа ведхе — старе вејка (веја) — грана (биљка) веле — много весељак — бадњак нет — већ већил — заступник; саветник;
са вршка трске кусало — део кашике што се ставља у уста куси — ђаво кускуни — део ама који пролази испод коњског репа куто — лончић Кучајна — планина, стари град и рудник у пожаревачком округу лазина — место где је много шуме
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Сисе у краве. 107. Лула. 108. Мјесец. 109. Овца у тору, и курјак и пас. 110. Лађа. 111. Кокош на гнијезду. 112. Репа. 113. Ватра и дим. 114. Зуби и језик. 115. Варница. 116. Млада под вијенцима. 117. Желудац кокошињи. 118.
Трећега ћеш срести а он носи жива голуба, и за голуба подај штогод заиште. Од орла ћеш из репа ишчупати једно перо, од шарана краљушт, а од голуба из левога крила једно перо, па ћеш их пустити све.
“ Насмије се поп намјесто да се постиди, па одговори оџи: „Ми у нас зовемо пса кад нема репа кусов, а онога што цијеле уши нема кудров, а пас те пас вазда. 17. КАД СЕ АРЧИ НЕК СЕ АРЧИ.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Шта ћеш, дите? — Како се зове она тица златна репа? Ено је у вртлу. — Оно је пајун. Ајде, сад. — А оне друге кусасте? — Оно су вараунке. Ајде, сад.
Буковичанину очи закрвавиле, љуља се, па започе здравицу, без главе и репа, већ како само он умијаше. Фратри се превијаху од смијеха.
Већ је прошло полак године откад се стари слуга подјетио, те бјеху навикли слушати његове разговоре без главе и репа, али је дотле увијек тихо говорио.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
моје име у странци, биће одмах познат, поштован, слушаће га, биће са именом, а не неки тазе радикалчић, ћифта, репа без корена. Он мора бити као ја, прави, стари радикал, адамовац.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Злост њихова превосходи много сваку острост зуба у тартару, свако жало репа отровнога. Мрачнога је половину царства грозна зима вјечно следенила; тамо мрази у степен највећу житкости су
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Дошао је на овај свет толико сићушан, да би се могао сместити у ово бокалче“. „Био је мањи од веверице без репа“, додаде шаљиво свештеник. Деца прснуше у смех, а њихова мајка настави своју причу.
од њих претстављала је мастодона, увећано издање нашег данашњег слона, испруженијег трупа, здепастијих ногу, дужег репа, краће сурле и огромних слоновских зуба, којих је то чудовиште имало четири.
Пас се први појави у нашој средини, поздрави дечицу махањем репа, а мене лајањем. Али хад га ослових по имену и помиловах га он увиде, и по држању деце, да сам пријатељ куће и пружи
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
да се огрију, замишљао сам се о размјерима смрти у тој грдосији: мора да његовим тијелом, од врха главе до на крај репа, смрт путује данима и данима, на застанке и одморе, као гласници што носе у дубоке покрајине царства глас о царевој
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Испукни једну длаку из мога репа и запали је: ја ћу се претворити у златну цуру још љепшу од ове твоје, отићи ћу до цара с тобом, ти узми златног коња
Како рекли, тако начинили. Он остави своју цуру крај дрвета код царскијех двора, а из тета-лијиног репа ишчупа једну жуту длаку и потпали је, кад се лија претвори у златну цуру још љепшу од његове.
Извуци једну длаку из мога репа, те је потпали, и ја ћу ти се створити у златног коња још љепшег него што је овај твој.
Сјаши с коња, привежи га за плот, на њену нека остане цура и чека те, а ти из мога репа извуци једну жуту длаку, па је потпали: ја ћу ти се створити у злату јабуку љепшу него је и твоја.
Он је послуша, сиђе с коња, привеза га за плот, на њему остави своју цуру, а из тета-лијиног репа испукне једну длаку и запали је. Кад из лије поста красна, лијепа, злаћена јабука.
Трећега ћеш срести а он носи жива голуба, и за голуба подај што год заиште. Од орла ћеш из репа ишчупати једно перо, од шарана краљушт, а од голуба из левога крила једио перо, па ћеш их пустити све.
Насмије се поп намјесто да се постиди, па одговори хоџи: — Ми у нас зовемо пса кад нема репа кусов, а онога што цијеле уши нема кудров, а пас те пас вазда.
ранг панта (пајанта) — гредица на рогу од куће пантарул — виљушка пасати — проћи паша — „1) од два туга (коњска репа), тј. заповједник и господар од једнога града и његове нахије, напр: зворнички паша, шабачки итд. — 2) од три туга, тј.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
заклели би се они на све четверо часних поста да и церибаш озбиљније стоји на дервишком ћулаву онај крајичак лисичјега репа но њихову тужном Милоју она смешна угужвана зелена кићанчица!..
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Сад се текем жеље ужурбале, Сви се јеже ђавола да гледе; Од рогова, репа и копита Већ унапред трзају се, бледе. Ал’ гле чуда!
Ал’ гле чуда! — Ни рога, ни репа: Насликана опет мома лепа, Јоште лепша него она прва, — Срце ти се од умиља цепа.
Петровић, Растко - АФРИКА
Пренети на другу обалу, продужујемо пут саваном. Један велики тамни мајмун дугачког репа, али сасвим витак и млад, јури испред нас и склања се у пото–пото (мочвар пун била), потом скаче по дрвећу.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ВУК: Е, е, да смешна човека! Куда се ђаво поребарке шуња, грицкајући страшиво крајичак чупавога репа, ту се он посадио!... Ма шта ћеш овде, добар човече?... РАДАК: И баш на рону ове провале? ИСАК: Да скачем доле.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Онај који има намеру да је ухвати, мора да скине обућу и да јој прилази са репа. У руци има дугачак штап. Онда полако, тихо, нечујно приближује се. Знаш... Затим опружи штап и хоп!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
љубов је штекотљива, свој разбира падеж: Ту се хоће хитрост Пинда, ту цјевница лепа, Ту припјева колик' очи паунова репа. Сваки би рад да се поје жар његове груди, Овоме су јавор-гусле, том свирјел по ћуди.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
сласти непијене, Док оловно срце стеже се и цепа И челична змија сикће на њ и пљује, Стакластих очију и сребрна репа. Крик Цара Јудеје пригушен се чује: ''Жено млечна тела, жедан сам те врло!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
али и тај корен познају само змије и знају за још једну његову моћ: да оживи убијену змију ако се њиме намаже од репа до главе (ибид., 289). То су, наравно, чисто митске биљке, измишљене, каквих има у Додатку, ИИ, али не и у Речнику.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ако бих одустао од лова на пастрмке, показао бих да сам битку са Доротејем изгубио и да сам подвијена репа ишчезао са попришта. Хтео сам да пукнем од једа.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
крвнички насрнуо плован домаћин и тамошњи гусани и тако испребијали и раскрвавили нашега плована да се овај са пола репа и полуголе главе једва жив вратио у отаџбину.
Он је свој предлог завршио Мојсијевим начелом: „зуб за зуб, око за око!“ тј. тражио је да ми за почупано пола репа и нешто мало перја на глави нашега плована очупамо потпуно све гуске суседове.
! А вепар би се дигао из клупе, опуштена репа, изашао би пред таблу и почео гроктати лекцију. Другоме би опет рекао: — Ја ћу теби, орангутану мој, забележити
Ено је и гордост, обесила три лисичја репа позади, задела неколико обојених гушчијих перушака у капу, узнела главу и стаје на жуљ свакоме трећем пролазнику.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
као да певају, По пољима јунци да шетају, Кад се у срце усели пролеће: Тад веселом младежи свака бруји улица, На врх репа лавовскога букетић је ружица. О пролеће дивотно, све са тебе полуди!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сунце је значајно само онима без корена! Ми, који имамо корен, можемо и без њега! — гневна и сама себи довољна репа се још дубље зари у земљу, глува за песму ливаде, слепа за сунчев сјај, не желећи чак да чује ни повлађивање ливадског
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— црква саграђена у XИИИ—XИВ веку пафта — карика пафталија — пушка са пише карика паша — „1) од два туга (коњска репа), тј. заповједник и господар од једнога града и његове нахије, нпр.: зворнички паша, шабачки итд. — 2) од три туга, тј.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
А ове рупе на шеширу? Погледајте само! Је ли ово од пушака или од мачкова репа?! Ник и Јованче стадоше радознало разгледати прорешетани шешир, док је Луња презриво зурила некуд у страну као да се
А погледај рупе на мом шеширу! — разгоропади се Стриц — је ли то од пушчаних зрна или је од мачкова репа? Битка се преносила некуд улијево од Гаја, а кад изненада запуца однекуд и с десне стране, Ник Ћулибрк само поблиједи
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Цара ако би и задужио, слабу би хвајду видео; ако би си што и повратио, ама оскубена репа и то с многим ходом и с трудом. Докле је халат дотле и занат.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
бујне косе, оног дугог лепог курјука, — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.