Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
и нехотице, одговоре подешавам тако да сваки од њих садржи у себи скривену по једну удичицу која за собом повлачи њену реплику. И њена рука опет сједа на пречку мог кревета.
Дабоме, помало и за прсте. Дакле, ипак на неки начин, бар индиректно, жртва за себе. Узалуд сам чекао реплику. Етида је текла даље.