Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Иглама, које су некад кроз облаке летеле са златним, црвеним, плавим, зеленим, љубичастим И белим, свиленим, реповима, сад су црни, вунени, репови израсли, сад те игле, црним реповима, шију заставе и покров за Србију.
плавим, зеленим, љубичастим И белим, свиленим, реповима, сад су црни, вунени, репови израсли, сад те игле, црним реповима, шију заставе и покров за Србију. ВЕЧЕ Сунце се гаси. Шваља пали лампу.
Шамара га рибљим реповима! Хоће да га одува у Немачку! Дунав бесни, дунав расте, дунав кипи! дунав кључа, као да под њим гори!
Милићевић, Вук - Беспуће
кочијаша, који је више волио да прича него да ошине мале и мршаве коње који су споро одмицали, бранећи се дугачким реповима од мува.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
се вратима тресне, женски плач по ваздуху копа гробове за двојне јунаке, на облацима лисице се гоје и голицају ме реповима док у јаслама спавам – немам стана.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Разлеже се команда и људи као да се следише. Сви зуримо негде на десну страну. Само коњи машу реповима и трупкају ногама. Однекуд излете командант дивизиона, јашући на белом коњу са кусим репом.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
БАБА У Рисну на бијеле покладе обуку се неколико момака у кожне хаљине изврнувши длаку напоље, наките се различнијем реповима и дроњцима, и објесе низа се звона; једнога обуку у женске хаљине и даду му у наручје као повијено дијете; ови се
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад тамо, али баба под креветом, он зграби бабу па је извуче испод кревета и сутрадан заповеди те је растргну коњма на реповима. Паунице више не дођу на јабуку, и за то је царев син једнако тужио и плакао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
му цвикер, изнад главе стрше му она четири зашиљена букова коца као да чекају одсјечене главе, волови ритмички машу реповима и флегматично зуре у свјетину.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он зграби бабу па је извуче испод кревета и сутрадан заповеди те је растргну коњма на реповима. Паунице више не дођу на јабуку, и зато је царев син једнако тужио и плакао.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Богату бенгалску ватру са звездама, и ружама, и петловим реповима, и змајским прдељцима... Шта се смејеш? Тако се то зове.