Употреба речи репоња у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

вечерас помињу све саме „небесије“ — свеци, усопши раби божји — а онда, у таквој прилици, није далеко ни онај репати репоња, име му се не поменуло! Дедер да ми мало побоље ослушнемо шта овај ту бобоњи као баба из каце.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Мртва стража... То је онај мали репоња, са изгужваним шињелом и изокренутом шајкачом, који трапуља друмовима натоварен као животиња.

Сви су певали унисоно: зумба, зумба, зумба... а један упадао: „Бајонет... фишеклија... шајкача... опанак... пешак... репоња... гегула... — и онда завршавали сви углас: „Ти си ову земљу ослободио.“ СМРТ, ЖИВОТ...

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ЦМИЉА: Овако скинут, изгледа као анђео! ИКОНИЈА: Арханђео Анђама и Брадаило! Репоња крилати! ЦМИЉА: Нисам га виђала. ИКОНИЈА: Мустра, дошо са робије. А не би ме чудило ни да је некога клепио...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Један се осуља низа стене, и захвати шаком воду. — Пих... као пресолац! Он испљува воду. Ама ти не би био „репоња“ кад не би свашта лизнуо! — смеје му се Груја.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности