Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
1894, 371, Босна; Караџић, 3, 1901, 64, Ресава; СЕЗ, 14, 89; 17 534), о Младенцима (СЕЗ, 16, 131), о Ускрсу (СЕЗ, 14, 50; ТРЂ, КНР, 53) О Младенцима је »идење у
Кад подсире млеко, бусен врате на исто место одакле је ишчупан« (ГЕМ, 25, 197 ид, Горња Ресава). У Неготинској крајини »почетком овог века био је обичај да на Ускрс рано ујутру донесу нафору из цркве и да се сви
какво родно дрво (особито трешњу), јер ћа се дрво осушити још истог лета« (ГЕМ, 20, 1957, 176, Левач, Темнић, Белица и Ресава). На везу г.
предсказује сузе (СЕЗ, 61, 1949, 190, Височка нахија) и сиромаштво (ГЕМ, 20, 1957, 184, Левач, Темнић, Белица и Ресава). »Љешњаци уродише, бит ће дуга зима« — по билогорској пословици (ЗНЖОЈС, 45, 1971, 498, Бјеловар).
О. се сади на гробљу (ГЕМ, 25, 1962, 184, Горња Ресава), и у гробљу у Блазнави, које је веома старо, »има остатака од врло давнашњих ораха« (СЕЗ, 64, 1951, 145, Шумадија),
Варвару полаженика дарују орасима — »да би кокошке носиле јаја« (ГЕМ, 28—39, 1965—1966, 193, Ресава); у божићну печеницу »момци и девојке стављају и ораха да се окрећу око ражња како би се девојке односно момци на исти
Паприка. У сну јести п. значи: »љутина, секирација« (ГЕМ, 20, 1957, 184, Левач, Темнић, Белица и Ресава). Трудна жена не сме да једе п., »јер би и дете било љуте нарави« (ГЕМ, 27, 1964, 296, Јадар).
Њиме је и покојник, ако му је стављен у нос, заштићен од вампирења (ГЕМ, 25, 1962, 176, Горња Ресава). Тис. Т. дрво »не сме се горети, а ко то учини, верују да мора умрети исте године« (ГЕИ, 9—10, 115, Сретечка жупа).
Трудна жена носи је за појасом до порођаја — да је заштити од бабица (ГЕМ, 28—29, 1965—1966, 181, Ресава). Било или шушкавац (алецторолопхуѕ мінор = рхінантуѕ). Вук (Рјечн., ѕ. в.
се да ће га повратити ако пије изворску воду у коју су стављени навала, млечац и здравац (ГЕМ, 28—29, 1965—1966, 181, Ресава). — В. доле ѕ. в. папрат. Нетек или недирак (імпатіенѕ нолі тангере) — в. Додатак, ИИИ, чл. Табуиране биљке.
пасуља са ове вечере (и бели лук) »остављају до Крстовдана, кад сви укућани окусе помало« (ГЕМ, 28—29, 1965—1966, 204, Ресава).
нпр. СЕЗ, 32, 1925 224, бољевачки срез, где бело зрно означава овце, а црно козе; ГЕМ, 27, 416; 28—29, 197, Ресава, где п. означава свиње, овце, кокошке и гуске).