Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Миграцијама се овај дијалекат, унеколико измењен, распростро по Жупи (крушевачкој), Темнићу, Левчу и Ресави у Србији и даље преко Саве и дунава по Банату, Бачкој и Срему.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У исту сврху се користи и ритуално купање новорођенчета посвећеном водом. У Ресави, пре купања мајка пљуне у воду у којој ће окупати дете.
За дочек суђеница спреми различите понуде: погачу, вино, босиљак и новчић (златни или сребрни). У Ресави се, поред погаче, соли и пића ставе и три ките цвећа, а поред детета целе ноћи „дежура“ бабица.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
преко куће (тако и иначе у западним крајевима, Беговић, 138), па онда клекне и пољуби праг (ТРЂ, ННЖ, 3, 22). У Ресави баца млада ј., коју сватови грабе (СЕЗ, 7, 40).
(БВ, 11, 1896, 49). За сејање лана везани су извесни религијски и магички прописи. У Ресави, кад сеју л., закопају се три јајета у земљу; после три дана изваде се из земље, поједу, а љуске баце у ланиште, а па
, и од тога сваки после има да лизне (Караџић, 1, 1909, 213). Такође је занимљив старински обичај у Ресави да се, на Божић, причешћују вином, дреном и пшеничним хлебом (Караџић, 3, 1901, 64). »П.
су иста веровања као и у Чајкановићевом »Речнику«, са понеком друкчијом појединошћу — као, на пример, у Гружи и Горњој Ресави. При бајању против ветрова у Гружи три чесна б. л.
« (СЕЗ, 58, 1948, 356). У Горњој Ресави, »у Жидиљу, ако умре домаћин, да би зауставили умирање стављају у сандук умрлога онолико главица б. л.
Божур. У Ресави даје се нероткињи »сасушени цвет божура« да би родила мушко (ГЕМ, 28—29, 1965—1966, 174). Бор. У Алексиначком Поморављ
У Левчу, Тамнићу, Белици и Ресави у сну грожђе јести значи: »јаук, болест« (ГЕМ, 20, 1957, 184), а код Поповаца: »срећа ти је кратка« (СЕЗ, 65, 1952,
У Гружи (где се нове званице на славу позивају ј., СЕЗ, 58, 1948, 202, као што се тада у Горњој Ресави ј. позивају гости из других села ГЕМ, 25, 1962, 205) сечењу славског колача претходи обред с ј.
гранчицом (ГЕМ, 33, 1970, 143). У околини Бора под ј. кум ставља млади мараму на главу (ГЕМ, 38, 1975, 139). У Ресави мајка млади »код опраштања спушта у недра јаје или црвену јабуку« (коју младенци пре спавања поделе и поједу, ГЕМ,
У Горњој Ресави (у Пањевцу) млада на поласку од своје куће скида са капије венчић од цвећа на коме је и ј. и спушта у недра, и чини то
укућани бацају на полаженика и он на њих (СЕЗ, 64, 195 1, 160). У Ресави, на Божић ујутру, домаћица »са рукавицама на рукама поспе к.
У Ресави на Св. Андреју (»Мечкиндан«) »кувају к. у који стављају зрна од пасуља, пшенице, сочива и семе од тикве — ,да би родило
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
на краљевом двору у Расу, једном у Кознику, једном или двапут у Чунгулу, трипут у Честину, по једном у Јелечу, Ресави и Брскову.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Хоћу градит цркву Раваницу у Ресави крај воде Равана; имам блага колико ми драго, ударићу темељ од олова, па ћу цркви саградити платна, саградићу од
Дрине; да видите лијепу Троношу код Лознице, на р'јеци Троноши, задужбину браће Југовића; да видите славну Раваницу у Ресави, ниже Параћина, на студеној р'јеци Раваници, задужбину нашег господара, господара славног кнез-Лазара; и остале српске
А на оној на равној Ресави, онђе бјеше војвода Стеване. На Сталаћу, на високој кули, онђе бјеше војвода Тодоре. На Крушевцу, граду бијеломе, онђе
Мирко војвода (сремски), Стеван војвода (на равној Ресави), Тодор војвода, Станиша војвода, Бијелић, Златнокосић, Стеван војвода (на Сјеници), Бошко Бошњанин, Обрен-бего,