Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Драгиша Васић САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ Садржај УТУЉЕНА КАНДИЛА 2 У ГОСТИМА 3 РЕСИМИЋ ДОБОШАР 42 РЕКОНВАЛЕСЦЕНТИ 66 АВЕТИ У ЛОВУ 91 У ПРАЗНОМ ОЛТАРУ 95 ВИТЛО И ДРУГЕ
и да вас умолим за једну цигарету. Збиља, невероватно, попуших вам све цигарете, господо! РЕСИМИЋ ДОБОШАР Маршовало се или крвавило и зато рапорт задуго није вршен, а то се уписивало у добре стране рата.
подофицирским чакширама стално напред раскопчаним и без иједног дугмета, пред командантом је добошар, мутавко Секула Ресимић. Нож му виси о дугачком бандијском виску.
Па се командант појављује на прозору и наређује да се будала пусти, и прети да ће га лично убити у првој борби, а Ресимић се смешка докле га одвезују, намигује на војнике и сав црвен победнички одлази под свој шатор, узима преда се добош са
мало а... а... ајнца, мало ф... ф... фарбла. Видесте ли како пеглам?... Плаћање у готову код б... б... банке Ресимић. Нема вересије, ајде народе!
и санитет са попом, коме се, кад јаше, виде везене сељачке чарапе, и кад промакну сви дроњци пука, онда тек наилази Ресимић, па се претвара да не види команданта. — Ти опет последњи, мајку ти коцкарску? — Зашто мајку, го... го... г.
А чим наступи замор на маршу, онда запишти командант батаљона: — Ресимић, дај такт! Он почине да се спрема: удешава товар, намешта добош, попушта каише да лакше дише и отпетљава маљице.
Он гледа у земљу. — Добро, Секула, излази! А у официрским патролама, вођ, официр, сместа наређује: — Секула Ресимић напред!
да се дочепају „Поповог парлога“ пошто-пото: да отерају непријатеља ако је тамо, да се утврде ако пре њега стигну. Ресимић се налазио у приватној патроли) тј.
— И шта ћемо позади коморе? — Ајд', ајд', магарци. Шта ви имате да резонирате?! И тога дана истога, Секула Ресимић, кога колективно оптужише сељанке из Јаребица да је од њих куповао јаја за официре а није платио, извуче за свако јаје
Јер шамар, везивање или затвор, Секула Ресимић сматра за неизбежно војничко следовање исто онако као и пиринач, пасуљ, таин, кратку кошуљу или шајкачу.
своју мајку није упамтио, а у седмој години сазнаде, једнога дана док се играо, да му је отац, штабовски трубач Јефрем Ресимић, иако ни часа није боловао, умро насред калдрме ивањичког сокака, недалеко од ракиџинице „Код Ужичанина“, где се бавио