Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Излази пук из бивака, извлачи се у танку колону, па креће на марш кроз облак прашине и псовки и сунце упекло. — Ресимићу, еј Ресимићу, друже! Он застаје и жмирка за колоном. — Ено оста кујнско казанче: врати се, понеси га, бога ти.
— Ресимићу, еј Ресимићу, друже! Он застаје и жмирка за колоном. — Ено оста кујнско казанче: врати се, понеси га, бога ти.
Он застаје и жмирка за колоном. — Ено оста кујнско казанче: врати се, понеси га, бога ти. — Ресимићу, бато, подигни ту чутурицу, вере ти, изгуби, видиш, нека џукела. — Добошар, заборави ми само кочиће од великог шатора!