Употреба речи реско у књижевним делима


Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Сунце ме је као врели маљ ударало по потиљку а баздух ми се цепао у грудима као свила, реско и болно. Био је то млак ваздух пун влажног мириса песка, врба и речног биља, али мени се чинило као да удишем паучину.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Благословите, владико свети! Испивши, ђакон одмахну главом и стаде ожимати устима. Питко је, реско, миришљаво, дивно! Има ли га колико још, брâто?

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

— Ви сте ђак, је л' те? — упитао сам га једноставно, сасвим без призвука. — Јесам — одвратио је реско. Звучало је као да каже: па што онда? — А ви? — надодао је одмах затим, као неку реторзију.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности