Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Квазимодо, види стиже ли комора. — Ресула, тркни за воду. Или: — Наложи ватру! Или: — Носи овај извештај у пук! Јер и ко би други него Секула.
Тада, као драговољни гробар, Ресула је доживео велику, ретку и необичну част. Нашао, се био на станици онога часа кад је кнегиња Долгоруков стигла у Велес
п... по... попе од тебе. И штрицка пљувачком на попа. Па се после три плотуна сви разилазе. И Ресула, који се хвалио да је покопао пук, оста незакопан, срозан низ дрво ољуштено од куршума, раширених руку, чупаве
И брадати, чађави људи живахнули па разговарају: — Ето ти, долија и Ресула. — Ја, заглави сиромах. — А и био је, брате, некако опасан човек. — Ама, људи, грешите се. Нисте ви њега познавали.