Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Кобном психолошком дејству клетве доприноси не само њен граматички облик, већ и њена слобода, раскошна „реторика мржње“, добро прилагођена циљу клетве.
ИX. ²³ Опширније о клетвама: Требјешанин, Ж., „Реторика мржње“, Расковник, 49, јесен 1987; Крњевић, Хатиџа, „Клетва“, у: Речник књижевних термина, Нолит, Београд 1986;
Требјешанин, Ж., „Клетве из Дробњака“, Расковник, 49, Београд јесен 1987. Требјешанин, Ж., „Реторика мржње“, Расковник, 49, Београд јесен 1987. Требјешанин, Ж.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
оснивани су сваке године, и било их је шест, који су се звали: аналогија, инфими, граматика, синтакса, пийтика, реторика.
(1863; прештампана у Панчеву 1885) требало је да буде остварење тога књижевнога програма, али је у ствари родољубива реторика и сентиментално уздисање. Више успеха Руварац је имао као књижевни критичар.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
то јест ствар је сасвим проста и природна, а ви овдје као нов и невјешт...“ „Ајте до врага ви и ваша реторика!“ прекиде га срдити ђенерал. „Но, кажите ми, рашта се стекао јутрос овлики народ овдје?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Граматика се учила због знања црквеног језика, реторика да се њом Свевишњи хвали, астрономија да се саставља хришћански календар, музика због пјенија Богу.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
потребе условиле су да на епскодидактичкој основици наративност узме превагу и у самоме лирском ткиву, а епска реторика завршава у театралној националној патетици (пренаглашена наративност и реторика представљале би још два Мишићева
и у самоме лирском ткиву, а епска реторика завршава у театралној националној патетици (пренаглашена наративност и реторика представљале би још два Мишићева сазнања).
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Не трошите новце! Нашто су вам школе? Кадетенштифт начините боље. Нашто реторика, нашто ли стихови? И без тог су били досада топови. Нашто нам физика? Знамо ми натура куд вуче.
Јовановићу: у Козачинскога драми „долазе са Србијом свих шест школа: Анадолија, Ифими, Граматика, Синтакса, Поезис и Реторика; свака пева песму у којој казује шта се у њој учи, слави архиепископа и митрополита Вићентија и захваљује му.” (Тих.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У ствари, то су - проза, реторика, поезија. Чињеница да су прва дела словенске продукције обрађена у канонским облицима обредне књижевности и да је
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
) — (брачни) уговор КОНЧИНА — крај, смрт КРАСНОРЕЧИЈЕ — лепоречивост; беседничка вештина, реторика КРЕШТЕНИЈЕ — крштење КРИТИКЕР (нем. Крітікер) — критичар КРУГОДВИЖЕНИЈЕ — кружење (уп. лат. цірцулатіо, нем.