Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Отрцане синтагме се препорађају, отпаци поетске реторике почињу да зраче давним сјајем, и поред самоподсмеха с којим су употребљени, или баш због њега: Замислите онда: бура
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и траје до 1900, отприлике. У реакцији противу романтичарске сентименталности и реторике, враћа се ка здравом разуму; главне идеје су: култ науке, тражење истине, позитивни погледи на живот и књижевност,
И за неколико година толико су успели да је латинска наука приведена била и до саме реторике... И тако старањем и најтежим трудом би младеж доведена и до двери филозофије.« Али ни ова школа није била дуга века.
Тек 1759. добије место за наставника географије и реторике у »Покрово-Богородичиној школи« у Карловцима. Ту је остао три године, док није дошао у сукоб са завидљивим придворним
руску поезију, он исто тако зна и за учену псевдокласичну поезију, и за собом ће оставити у рукопису цео један уџбеник реторике на латинском језику.
Његове »торжествене оде« производи су школске реторике и узори оног »украшеног словосочиненија« (»ѕінтаxіѕ орната«), у коме ће се тридесетих и четрдесетих година вежбати
догађај у Босни« (Београд, 1844), и Сватови (1855), »народна приповетка«, израђени су по свима правилима естетике и реторике, али млитаво и бледо, без личног акцента и без књижевног обележја. Малетић се радо бавио позориштем, још 1844.
и да говори како нико не говори, да што више запрепасти обичне људе у презреном табору филистара, тај коров пусте реторике и махните екстраваганције угушио је неколико цветића поезије који су били никли из његове душе. ПРЕВОДИЛАЦ ШЕКСПИРА.
према познијој историјској драми српској, то су извесна лирска места, у којима има полета, снажних тирада, успеле реторике. Поред свих својих мана, Костићева драма је књижевнија но позније драме исте врсте.
време напустио приповедачки рад и сав се бацио на науку и политику, уносећи и у те послове увек много романтизма и реторике. За дуг низ година он се не јавља у књижевности.
Његов стил је прост, одређен, прецизан, књижеван без реторике, непосредан, једар, без фраза и без боје, класичан у добром смислу речи.
је Војислав Илић учинио осамдесетих година, давши место оне овештале, огрубеле и формално занемарене романтичарске реторике, нову поезију складну, углађену, грациозну, чистих линија, одабраног речника, хармоничнога ритма, у којој се, боље но
Он хоће слободу књижевнога стварања, тражи у књигама не саобразност са правилима реторике и естетике но књижевну лепоту. У своју критику уноси и личног елемента, казује своје утиске, осећања и схватања.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
текстови, а ускоро и друга дела неопходна за развијен хришћански живот, међу којима и велика дела хришћанске поезије, реторике и догматике.
и Симеона, Данило је (1321) прерадио у опширну биографију, ослобађајући је при том хагиографских примеса и сувишне реторике, чуда и патетике, и тако Милутинов живот изнео као кохерентан циклус причања о ратовима, а успехе на бојном пољу могао
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
) — непосредно ословљавање; у Стерије (као и глагол апострофирати) као назив за фигуру »мисли« из традиционалне реторике и стилистике: непосредно ословљавање одсутних лица (живих и мртвих), богова, па и неживих предмета (отаџбине, закона;
) — придошлица ПРОЗОПОПЕЈА (лат. проѕопопоеіа, из грч.) — персонификовање неживога (термин реторике и стилистике); уживљавање у улогу другога ПРОМОВИРАТИ (нем. промовіерен, из лат.) — унапређивати ПРОПОЗИЦИЈА (лат.
пропоѕітіо) — сажет уводни приказ предмета излагања (у беседи, епском делу и ел.); термин из античке реторике и стилистике ПРОТОЛКОВАТИ — протумачити ПРОЧЕ — остало, друго; и проче (скраћ. и пр.