Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он га велича не само као највећег словенског владара но и као просвећеног владаоца, филозофа и реформатора на престолу, који из своје земље прогони глупост и дивљину.
уводи грађански брак и допушта развод брака. Сав тај велики рад цара и реформатора, тај покушај остварења толиких смелих рефорама и извођења толиких модерних идеја, вређање толиких традиција и штећење
Код једног од тих грчких црквених и просветних реформатора, који су били прилично задахнути идејама протестантским, код Јеротеја Дендрина, Обрадовић се школовао три године.
Али као и читање руских теолога тако и учење код грчких црквених реформатора било је само посредно упознавање са западном културом и модерном науком.
ЦРКВЕНЕ РЕФОРМЕ. — Раскалуђер, ученик грчких црквених реформатора, следбеник европских рационалиста, поборник артиклерикалних рефорама Јосифа ИИ, — Доситеј Обрадовић се најјаче изразио
практичног значаја за време владе Јосифа ИИ, када су се озго подржавале и изводиле; за доба реакције после цара реформатора оне су изгубиле од своје актуалности, али су ипак остале толико у снази да у српскоме друштву у Угарској одржавају
васпитани у идејама руског реализма, и у Србији почињу проповедати политичке, социјалне и филозофске идеје руских реформатора шездесетих година, Чернишевског, Доброљубова и Писарева.
Али реалистички период даје у Војиславу Илићу једног великог песника и утицајног песничког реформатора. Проза се много више ради но поезија, и успех је нарочито велики на пољу приповетке и романа.
У један мах изгледало је да ће модерна српска драма добити свога реформатора у Војиславу Јовановићу.* Он је почео књижеван рад са неколико сатира и превода (Волтеров Кандид, Београд, 1903;
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
веома импоновао паланци), па Кант, па Хус (не зна се сигурно шта је руководило апотекара, да избере име овога реформатора), па најзад Дарвин.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Европеизација и рађање нове књижевности Почетком 80-тих година 18. в., у доба цара реформатора Јосифа ИИ, српска књижевност улази у период коренитих преображаја.