Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Најбоље ти је знати да имаш новаца у кеси, а најгоре да нејмаш!” Загрми трапеза од смеја. Мени је пало на ум да му речем: а како је кад имаш у кеси а нејмаш у глави!
под видом такова намјеренија да ћеду свему народу добро какво учинити, пак мало помало составили су особито (да тако речем) тело у телу и општество у општеству, а потом, сопственим самољубијем заслепљени, не само своју особиту корист општој
” Каково чемерно и скотско сложеније мора бити у таковом човеку, или боље да речем нечовеку, који на свет разума мрзи, без којега је иста словесна душа слепа и у всегдашњој тами и мраку живи!
и онај који преко мере много чита и преобремењава ум свој с толиким вештма које он није кадар паметствовати и, да тако речем, скувати, ништа друго не добива него несвест и вртоглавицу, доводи у раслабљеније мозак, и весма слабо и худо
Оним древним у непроходимим ливијским пустињама пустиником (како житија њихова гласе) воздушни, или боље да речем: чрез њихово воображеније начињени духови у жене (и по свој прилици лепе) су им се претварали, и како на сан тако и на
” Презнем се на такови вопрос, и речем му зашто то пита. „Ако је прво,” — одговори — „у добри час, нека иде; ако ли је фторо, у триста злих часа, то нека
му у чувство доћи, нађе га једном на дивану међу први поглавари и официри царства, и рече му: „Јошт једну ствар што ти речем, молим те да учиниш, пак ти затим више нећу досађивати”.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Све је то једна сорта, као да је од једног оца. Нема ти у њима искре оне душе домаћинске, него... како да речем... све је, брате, некако хајдучко... — Хвала ти, драги ага, што тако лепо мислиш о мом Лазару...
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Збогом. Ја ћу опет кроз дућан напоље. Поглед бацим још једаред на Софију, добро је измерим, па јој речем: „Збогом драга“, а девојка се смерно поклони, и тихим гласом отпоздрави: „Збогом”.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Чуо си како се јутрос поштено туку, а? Знаш само, како да ти речем, погријешили су мало правац, па цурикнули на Грмеч ...Преокрене се понекад нешто у срцу, претегне неки враг у души ...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
а девојка царева тужна, сузе пролива па је чобан теши: — Госпођо секо, ја те молим немој плакати, само учини што речем кад буде време, ти притрчи и мене пољуби па се не бој.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Да су мене од рода дарови, Ја од рода не имам никога; А да речем, да ми је од Бога, Тога дара нијесам достојна; А да речем, да ми је од Ива, Мој је Иво од мене далеко, Да је био,
су мене од рода дарови, Ја од рода не имам никога; А да речем, да ми је од Бога, Тога дара нијесам достојна; А да речем, да ми је од Ива, Мој је Иво од мене далеко, Да је био, би ме пробудио Или барем једном пољубио.“ 151.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
'Ајде, да речем, да ја правим изузетак од осталих, али не, брате, већ све на длаку радим што и други, а понашања сам тако пажљива да
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече ђакон клечећи једнако и пошто је пламен распирио. „А, да, није лето!“ примјети старац насмијавши се. „Шћах да речем студено је; ето су ти, Господару, руке студене као мраз“, рече Иво, потапшавши љубазно својом руком по стремену руке
“ попусти он. „Проговори с њим! Будите на чисто! Нека се окане, јер прилике није!“ „Да му ја то речем, у кући мојој, о крсном ми имену!“ „Ондан, заондан, кад видиш згоду!“ „Па а... ако заподјене он... видјећемо!
Шта ћеш! Така ти је женска мисао, превртљива. А да речем имала је рашта и занијети се на така обетања. А он опет навезао то, као сердар Пејо, чувени говорџија.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
игда, а девојка царева тужна, сузе пролива, па је чобан теши: „Госпођо секо, ја те молим немој плакати, само учини што речем, кад буде време, ти притрчи и мене пољуби па се не бој.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
А да ти право речем, говорећи чисто[с]рдечно и без свакога пристрастија и лицемерја сврх ових ствари, може ко помислити да новине некакве
” „А зар сте ви унијати?” — речем му ја уплашен. „Јесмо,” одговори, „и да то нисмо, ми не само не би[смо] колегијум наш овде имали, но не би нам дали ни
” „Кад је тако“, речем му ја, „ви о мени ништа не пишите епископу, јер ја унијат нећу бити да би[х] знао никад ништа не научити.
Но, што бог дâ, речем, утешавајући себе; док ово новчића имам, гледаћу не би ли се што научити могло, а кад њи[х] нестане, а ја ћу опет у
И ови ми крепко наложи да нипошто мојему домаћину ништа не узајмим и, ако ми што заиште, да речем да су моји новци у Антонија Шћавуна на сохрањенију.
„По томе можеш ти спавати спокојан,” речем му, „нисам ја овде дошао процес терати.” Дођемо у град к нашем [Х]ерцеговцу, који, смејући се, рече нам: „Ја сам
„Нипошто”, речем му, „нисам ја дошао овде срамотити себе и вас.” „М’ ’ајде, калуђеру, светао ти образ!” — отвешта мајор и пођемо у
„И ми се сви бојимо“, отвешта ми, „сам бог зна што се овде може | случити!” „Дакле боље је мени“, речем, „уклонити се за времена?
Но он се мени почне ругати да сам од сунца поцрнио. „Нека сам“, речем му ја, „кад сам видио што у мом животу нисам мислио видити!
Зовем Данила и речем му да гледа и види ако не верује. „Шта ћу гледати?” — пита ме. „Мајсторију и хитрост Андрејеву”, одговорим; „купио
Кућа црковна има за школу. Тако ми [х]ле6а и соли, што смо заједно јели, хоћемо стајати онде како паше!” „Добро“, речем му, „док сте ви двојица онде.
Овде су већ били чули за моје проповеди по Далмацији и за моје дело у Венецији. Запросе ме да им у недељу проповед речем и кад учиним, смили се то неким официрем Черногорцем и Сарајлијам трговцем.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— пита немарно дујо чешући се по листовима. — Би молија, а прости кâ старији и паметнији. Јево шта. Ми... онај... да речем, ми јево не желимо зла никоме, а телиш својој крви, своме брату, али... али...
А он нас тира из куће на овај начин! Ми јесмо у његовој кући, али смо се ради тебека скупили, и ја имам тебика да речем ништо у име свију, јер имамо договор. — Таа-ко! — рече Брне, поврнувши се маличак. — Тако је! тако! — заграјаше сви.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
“ Повратим се и отворим очи, хранитељу бесмртноме речем: „Дух ниједан општег створитеља без силе се не би согласио јарам носит смртнога окова; ко би игда с добре воље
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. — Зашто, газда Јанко? — Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
а девојка царева тужна, сузе пролива, па је чобан теши: — Госпођо секо, ја те молим немој плакати, само учини што речем кад буде време, ти притрчи и мене пољуби, па се не бој.
још боље напију, почне сваки својега слугу фалити како му је вјеран и ваљан, а један од њих рече: — Да ја сад мојему речем: ајде скочи с ове камене литице и стрмоглави се, послушаће ме. Други одма рече: — И мој ће одма.
Сад уђе хоџа у дружину и рече: — Ако заиста на моју ријеч пристанете, како по праву и правици речем, и ако ми неће нико злобити, то ћу право подијелити.
Ћипико, Иво - Приповетке
— упитам је, жељан из њезиних уста чути оно о чему су ми толико пута приповједали. — Ако ћете да вам право речем, отада и знам што је живот, — одговори старица очито искрено. —Могли сте се удати за онога....
Старица се из уљудности одмакне, пустивши господу испред себе; ја учиних исто. Оставши часом сам са старицом, речем јој: — Није право да ви сами, испред свих нас, платисте потпуно пријевоз! — Е, што ћете? — одговори она.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
осећај необичне горчине пресече ми реч у грлу; причекам неколико тренутака да се успокојим, па онда приђем Комарову и речем му: — Извините, али ја опет морам да обратим вашу пажњу на оне предмете на коси.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
„Ми смо несрећни по многоме којечему (да не речем у свачему)“, — писао је Вук Караџић баш негде почетком године 1848 — „али смо у књижевности најнесрећнији.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
звуке и звезде и боје; И кô победник што гине на мети Уз шумни пљесак, крај у њему стечем И да ти њиме песму сунца речем Кад раставити усне значи: мрети.
Ћипико, Иво - Пауци
—Моји! — трзну се младић, и настави мирно: —Ка' и други, а да вам право речем, и горем...: Видите, ми све горе ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко се узвисује, понизиће се!
— Не могу дангубити, — рече навлаш недужно и хтједе да крене. — Да ти нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као и у кући. — Рећи ћете ми други пут, — насмија се она, погледа га и пође.
Обикну и без огња и без вина' без цркве, ча наше мало село јема! Ви ћете се смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажелиле, зажелија навоњат' се мажуране, кадуље и другога нашега цвића, и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ - „Не верујем.“ - „Не верујеш! Како се усуђујеш да тако што кажеш?“ - „Шта друго да речем, но да на постављено питање поштено и отворено одговорим: Не верујем!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Ах, дечице, — мислио сам у себи — како вас жалим, како вас жалим! И све ме је копкало да им речем још: — Како ли ће невина игра да вам преседне, мила дечице, кад будете сазнали да је чигра у индиферентној равнотежи
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Да прознате јер и сиромашак може господаре и бољаре на свој обед дочекати; и хорјатин, да речем сељанин, варошане и грађане почастити; гладан сите засмочити, жедан пјане напојити, голић одевене преобући, туђин,
Од горушичина зрна, да речем, од чемернога овдашњег живота и нагла о вери и о Богу, такво је то големо дрво нарасло и врло се разгранало, да птице
Кад вода са земље спаде, она и остаде онде, те кроз њу и прозва се лабно оно место, да речем лепо на виделу пред градом брдашце.
Прогна их и град ослободи. И некога сулуда бујна јепископа штоно и финичаски Јелини пишу да су одсланици или да речем просто протераници, и њега они варвари бијаху заробили — те и њега сиромаха свети Димитрије ослободи од ропства.
Није ли се стрмо доле преобрнуло све широм: скупи белези и лепе заставе, да речем дивни барјаци са златни гојтани и красни венци, великојуначни многи копјаници, златноперјаници и заркулоносци, наше
И не знам како то закон доноси: мучи и осуђује из пара једно, једно што је слабије, а друго, поглавитије, опако да речем, опрашта!
Све једнако мори како што косац траву коси и ништа не пробира... Не знате у које ће доби тат (да речем хрсузин) доћи поткопати нашу душевну кућу и душу из нас украсти. Зато свакад на опрезу вања нам бити.
« Те тај, ето, виноград био је у Јегипту издавна маечак насађен. Цигло седамдесет и с пет лоза, да речем душа. За четири стотин година расплоди се онде и размножен до шест стотина хиљада.
ти је и господин Бог учинио, те понапре учини горућу голему ватру, после из ње свако то горње светење на небу ил' да речем под небом кано свеће да озгор из висине светле доле на земљу и разлучују дан и ноћ и времена с годинама по њима се
И тако и учини да они појасови што зову се планете дурма се обрћу и преходе. И да речем теке ни на чему утврди горе стајати и сваким својим местом окретати им се ни више ни ниже никојим се не спуштати.
тај врло скупи камен што но се у Јеванђељу зове статир свјетовиђени камен а овако напросто зове се карбункулум, да речем на србски језик горућ угљен зашто но он у мраку и ноћу како ватра сја се и видно светли.