Црњански, Милош - Сеобе 2
израстао, рошав у лицу – из којег су вириле жуте очи пијанца – који је замуцкивао и климао главом, при свакој својој реченици. Извињавао се. Росијски капетан, каже, треба да извини.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Пословица сажето, у само једној реченици, сликовито, лепо и упечатљиво изражава оно опште, типично уверење народа у погледу основних људских проблема и
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(Дане Дрногаћа) У овој реченици нит ироније скоро је неухватлива; једино код оне примедбе о понашању сеоских девојака писац је оборио очи, да би
У овој логички беспрекорној реченици, која је опис графичког изгледа једног ћирилског писмена кроз предмете у чијим се одговарајућим називима јавља,
У Радовићевој реченици осећа се говор, и тон неке грубе честитости. Чак и у лирским песмама фраза је непосредна, именујућа.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Читаве планине и царства, па и читаве деценије, народни приповедач зна да пређе у једној реченици, често уметнутој; и тај прелаз да буде природан и неосетан.
Ваља обратити пажњу на изговарање гласа З уместо Ж у последњој реченици; та карактеристика упућује на време кад су калуђере у Србији сачињавали претежно Цинцари и Грци, што је народни
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
заборављајући одредбу законску која гласи: 'Народни језик ниједан грађанин не сме кварити, нити извртати ред речи у реченици и употребљавати поједине облике противно прописаним и утврђеним правилима које прописује нарочити одбор граматичара',
је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову. Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: — Хууууу!...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Све што се дешава у језику, дешава се и у реченици. Реченица даје и смисао и живот језику. У реченицама се врши споразумевање језиком, то је језичка радионица у којој
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И — што је најважније! — да баш у тој другој реченици лежим ја, читав ја. Она прва дошла је извана: осјећао сам је као наметнуту споља, пришапнуту од неког не-ја; додуше
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
дакле ритмизирано интонационо пењање, а све је изведено из потенцијала који је садржан у обичној декларативној реченици: ... да остаје бајка. То је најобичнији реченични модел: „Ко остаје? – Рекао је да остаје мајка“.
Не само у овој реченици, него у целоме тексту ниједном није речено који је век посреди, која његова деценија и која је тачно историјска година
Одакле, на пример, извире снага која зна да нас понесе у овој, последњој реченици есеја „Савременост и традиција“: „Она (поезија – Н. П.
То се исто може рећи, по аналогији, и о реченици Милоша Црњанског. Тек почетком века, од 1914. коначно је стабилизована модерна српска синтакса.
Такође почевши од промена у реченици, још дубље залази Петковић у сагледавању далекосежних новости које Растко Петровић уноси у српску књижевност свога
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
њено уз наредни пасус прикрило разлику између два приповедна погледа (или два угла приповедања) који се у тој реченици и у наредноме пасусу налазе и који се очито по обиму не подударају.
36 Неспорно је, према томе, да је писац овој првој реченици наменио посебну композициону улогу. Она у једноме потезу износи оно што ће роман широко развити; између ње и осталог
Елем, да је Станковић у свега једној, уводној реченици умео синтетичним, и спонтаним, потезом да оцрта оно што ће затим нашироко исприповедати, то више и не треба доказивати.
не само што је уникатан, непоновљив као и сваки други исказ (варијанта је у односу на инваријантан модел садржан у реченици), него представља и субјективно изрицање: оно обухвата известан индивидуално-егзистенцијални доживљај, са ставом
А о учесталости њиховој довољно сведочи чињеница да је већ у првој реченици Нечисте крви садржан један танани анаколут, као што он, чак оштрији, постоји такође у још једној раније навођеној
Нечисте крви садржан један танани анаколут, као што он, чак оштрији, постоји такође у још једној раније навођеној реченици, оној са почетка Газда-Младена: „[…] да код куће од свих највише се боји, поштује бабу,очеву матер“.
Уза све то у истој реченици, само на њеноме почетку, стварно постоји истоврсна метабола: у обрту „он, њен отац”. Разуме се да је за Тодорин
Преносе их модалне речи у реченици, модалне партикуле, затим речи са јачим конотативним набојем, па најзад, и нарочито, узвици.
Што је најзанимљивије, и једно и друго - и топло приказивање у интимноме тренутку и иронију - налазимо у истој реченици.
пре тога код Софке „очев гласник”). Ето због оваквих су доживљајних преламања прозодијски чиниоци у Станковићевој реченици изузетно мобилни, а чини се и да су од пресуднијег значаја него код било ког другог српског романописца пре Милоша
Сав тај ломан људски свет, пре могућ него стваран отуђује се од ње и умире у најмелодичнијој реченици романа: „Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави, оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја
А да је заиста тако, потврђује и сам аутор. У реченици која непосредно претходи цитираноме месту, а која је последња у ВИИИ глави, он нас упозорава да је Софка отишла раније
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
звоњава Ватра сишла с ума Рачуна на тебе) Речи које се селе и речи непокретне Хоће ли се срести у прездравелој реченици Или ће их усред песме, насред друма, Усред шуме у туђој глави затећи ноћ (Нож најежен у срцу Низ две оштрице
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
реченица може бити састављена из више мањих реченица, од којих је свака одвојена тачком и запетом, као што у једној реченици може бити више или мање запета, код којих се предахне. Је ли вам сад јасно?