Африка
Господин који се тушира и облачи иза заклона излази и завршава реченицу коју је још отпочео док је био невидљив. Даје нам једну руку која свеже одише на сапун од бадема и колоњску воду.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад би нешто рекао и завршио реченицу, имао је обичај да сиса зубе, чујно, као да се опекао. Рекао је Павлу да од њега очекују да каже царици, у име свих
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Могли смо бити сада... Могли смо бити сада... - мрмљала је без везе, не довршавајући реченицу, а затим поче да се смеје. - Ми смо будале, ми смо две најпроклетије будале на свету!
Није стигла да заврши реченицу јер је гомила око нас незадрживо расла. Наравно, ми смо знали да овакве ствари привлаче Караново сигурније него што
Црњански, Милош - Сеобе 1
послао инспектор војске одређен за рат, ђенерал коњице граф Сербелони, а на којем беше, да се подсети, исписао прву реченицу свога говора, коју је, уосталом, једину и памтио. „Ви Срби најрадије бирате посао војнички, па зато...
Целим путем једва прозборише речи, сем што Комесар једном рече реченицу из говора, запрепастив се да се даљег, ни сад још, не може да сети.
Хтео је, нашироко, да при том опише православље у „свом војном округу“. Нашао је, мутан у глави, и прву реченицу: „Срби бирају најрадије посао војнички, па зато“...
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
је битка изгледала сасвим добијена, оркестар би грмнуо »туш«, па би трубач уз циничан наклон изговорио најстрашнију реченицу на свету: »Даме бирају!
Превео је ту реченицу са енглеског на свој матерњи језик. размишљајући при том како неке сасвим обичне ствари звуче различито на другим
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Пажљивији читалац ће приметити, нарочито у циклусу На слово, на слово да, написавши једну реч или реченицу, започевши, дакле, игру, наш песник као да не зна куда би пошао, као да не зна или нема „шта” да каже.
Довољно је, међутим, да учини још један потез, да се одлучи за наредну реч или реченицу, па да осетимо како ре произвољна пустоловина судбински усмерава.
почетни стих, дат нам је од Бога или подсвести: остатак нам вала открити, то јест допунити недовршену, пришапнуту реченицу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Бојић има живу машту, живописну реченицу, богат речник, крепак и звонак стих. [Песме (Београд, 1914); драма Краљева јесен (Београд, 1913).
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Војислав Јовановић у својој антологији). Од ове приче изоставили смо последњу реченицу, у којој се говори да је Грбо накрају побио и своју браћу. 11. У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ: Све као под 3. 12.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
тако дуго очекиваним изласком који се претвара у ништа, у прах и пепео, у досаду, у један величанствено огромни зев и реченицу: „Нисмо ти ми више, стара моја, за ове ствари!
Е, па једне ноћи изађосмо тако из Голфијане. Корачали смо преко неке као ливаде, право кроз ону већ класичну реченицу „небо је било без звезда“. Заиста је било. У трави пронађох два свица. Закачили смо их на своје џемперишке.
“ Ако кажеш да нећеш нигде, они ти на брзака уфуринђеле још чувенију реченицу од које ми се коса диже на глави: — Фино! Свратићемо онда са друштвом око поноћи на пиће!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
И онда друга, повлачећи се, поче да притвара врата. — Хоће ли скоро? — Ја мислим сад. — Брава заврши њену реченицу: трам! Опет помрчина. — Ја мислим на то, — рече човек, — на то, ту глупост. — Шта мислиш?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— И тражи отварање ватре, када то последњем каплару ћорне на памет... Ову последњу реченицу понављао сам заједно са њим, наглашавајући реч по реч. — Тако је, наредниче, пази добро и запамти!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Гојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи. Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Приђем ближе једном старцу у народном оделу, послушам, а он понавља читајући једну исту реченицу. „Господо посланици, приликом претреса овог важног законског пројекта, побуђен сам и ја, да после лепог говора
” Старац је ову реченицу прочитао више од десет пута, и онда остави хартије на страну, диже главу, зажмири мало и поче напамет: „Господо
” — Ту застаде, намршти се, ћута дуго, присећа се, па наново узе оне хартије, те опет прочита гласно исту реченицу. Опет затим покуша да је изговори напамет, али без успеха, погреши.
с њим дознам да је народни посланик и да му је одређено у клубу да научи говор, од кога је малочас понављао прву реченицу... После учења лекција долази слишавање, а затим се држе пробе. Посланици дођу у клуб и ту заузме сваки своје место.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
И ГОВОРНИ ИЗРАЗИ Под говорним изразом треба разумети у првоме реду синтагму1 или читаву реченицу (Жедна би те превео преко воде, Кицош је на ушима, Што је руха на њему је, што је круха у њему је, итд.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Само стид. Без прекида се разговор наставља, јасан по смислу, по неку реченицу сам додаје и лепо види месец у прозору и Вукашиново лице, и осећа страх што сутра путује на даљину од неколико година
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Али се његов бистри разум врати на време на прави пут, и он доврши прекинуту реченицу речима: „...када сам на обали мора принашао Посејдону своју топлу молитву“.
Исказао је и једну реченицу којом је обухватио целу васиону, а то је: „Збир свих живих сила у васиони остаје увек исти, без обзира на акције и
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Понекад, али то је ретко, испадне му да изгура целу реченицу без муцања. На рапорту је због безбројних грешака, као: пљачкао после борбе, провалио добош и у њему држао покрадену
„Аттендез“, узвикнуо сам као у „конгену“. Али мисс Тебе не допусти ми да изговорим на француском спремљену реченицу. „Господине“, рече она, „имаћете толико части да ми кажете своје име, јер хоћу да вас тужим.
И на моју несрећу, не могући да саставим реченицу која би ту моју мисао исказала, викнем просто: віве леѕ боцхеѕ! После већ не знам шта је било.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
и много теже ствари, па и такве које се не признавају без црвенила, али никад нисам нашао снаге да изговорим ту кратку реченицу: драга, љубав је прошла! (Што ме није нимало спречавало да им то исто „дадем разумјети” на кудикамо недостојнији начин.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Имао сам на уму прву реченицу Декларације независности, али нисам био уверен да сам једнак младим Американцима који могу да испуне све постављене
Ћипико, Иво - Приповетке
Неко вријеме, као да се свако забавио својим мислима, говоре тек по коју испрекидану реченицу. Али стари смионо заметне разговор, као да није ту мрца, па и остали слободније одахнуше.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И добио је ритмички рашчлањену реченицу с покретним члановима и појачаном улогом језичке прозодије, што је омогућило изражавање једва ухватљивих прелива у
Сваку склопљену реченицу, на пример, хотимице или нехотице оцењујемо с обзиром на њену формалнограматичку или семантичку исправност; спрегове
критичара, ставља на одређене муке сваког ко се с дужним пијететом и љубављу прихвати да о Мишићу пише: већ прву реченицу, и нехотице, започињете подигнутим гласом, који, на крају крајева, одузима контролу над текстом.
Понекад нам се чини да само један корак дели његову строго и сигурно вођену реченицу од складно компоноване приповетке, у класичним сразмерама.
Тек затим је Црњански могао да нарушава ту стабилизовану синтаксу: ритмички је прерасподељивао реченицу и њену прозодију чинио мобилном као нико пре њега.
Пре свега, његов стих и његову реченицу ваљало је нешто опширније и ближе писати, а нарочито њихов настанак. Разуме се да ми је у томе лингвистика била од
Ваља признати да ми је у томе највише помогао Павле Поповић, који има чудесно кратку и синтетичну реченицу. Имао је и способност да, одстрањујући мање важно, остави само оно што нам даје слику о основним правцима књижевног
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
речи изнети садржај романа, оно што се о Младеновом животу приповеда, опет би најбоље учинио ако би поновио прву реченицу: „Целог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради”.
Што је Станковић ту реченицу, премда ју је најмање трипут варирао, на крају ипак спонтано склопио - идући сваки пут, а по обичају, кратицом
Будући да није имао довољно (школовањем стицане) контроле над њом, Станковић је реченицу по правилу склапао под појачаним притиском призора који се том реченицом описује, приповеда.
60 У приказу Нечисте крви Б. Лазаревић је навео само једну реченицу са граматичком грешком у себи, заправо је рекао да је „неуравнотежена и згужвана речница.
Али довољно је поново навести реченицу и са чисто граматичке стране погледати на њу да би се наслутило шта је могао имати на уму: „Више се знало и причало о
који се у лингвистици често примењује, сада ваља до у најситније појединости изнутра осветлити барем ту једну реченицу да би се на видело изнеле оне невидљиве ситнице које притискују синтаксички низ деформишући га чешће него што то, по
Кад, наиме, издвојено прочитамо реченицу, излази да се у њој све време говори о Софки, тј. да је отац може затећи како је овлаш обучена, па да му због тога
”185 Једном је за ову последњу реченицу већ казано да је најмелодичнија у роману. Њоме се јунакиња опрашта од ломнога субјективног света, насталог у раду
Није, међутим, тако код Станковића. Јер се реченицу-две касније објашњава да су већ по том „идењу средином чаршије” пролазници погађали да Злата води сина на занат:
Или још тачније: он је ритмички рашчлањену реченицу из стиха пренео у прозу. Сеобе су њоме исприповедане од почетка па до краја.
Илустрације ради, узећемо једну обичну реченицу и показати нека могућа варирања. Нека као пример послужи следећа заповедна реченица: „Дај сестри своју свеску”.
Начело ритмичке изометричности, међутим, кад се пренесе у прозну реченицу и превише узме маха, потискује или пригушује уобичајено развијање саме реченице, тј.
Петровић, Растко - АФРИКА
Господин који се тушира и облачи иза заклона излази и завршава реченицу коју је још отпочео док је био невидљив. Даје нам једну руку која свеже одише на сапун од бадема и колоњску воду.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Ко, је л’ ја? — одговара Пера и подражава свога посилнога, за кога је причао да увек исплази језик кад заврши реченицу. — Знао сам ја да су то коморџије, али се само вежбам — правда се. — Батали!... Прогутао си — дира га Сима.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
на непотребно ригорозан начин црквенословенско наслеђе, па и понеке касније уведене обрте који су чинили гипкијом реченицу писаца у раздобљу које је претходило, српски књижевни језик је у извесним појединостима учинио кораке уназад.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
се рећи, напротив: слагала је речи једну на другу полако и некако вертикално увис, и одједаред би прекинула недовршену реченицу као да је с последњом речју ударила у плафон, и онда би подуже ћутала.
глава оштре косе, са два мутнотамна ока, с великим носом, њушкавим и треперавим, с мазним лењим гласом који ниједну реченицу не доврши гласно и чујно.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Реци, Стамболићу, ту реченицу правилно, па ћу те пустити, — одговори му професор. Стамболић се збуни, узврда се, па очајно понови: — Молим,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Објасните људима, да се ово обави без иједне речи — са нагласком је изговорио командир последњу реченицу. — Чекајте... Кад батерија полети, послужиоци који седе на топовима, нека вичу: ура!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Одлучено је да будеш жена мог Доглавника! — рече. — Одавде ти нема одласка. Али, још и не заврши Цар реченицу, а ка Капљици доплива риба, отвори уста и викну: — Улази! Брзо!
— Летео бих! — Па, лети! — скиде дечак прашину с коњаника и златног орла. — Не закерај! — дечак још и не изрече реченицу до краја, кад орлић замахну крилима, притеже узду јахач, и рече: — Спасио си ме, момче, тражи од мене шта хоћеш, али
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
одједном с праском попусти и пољар се стропошта у кујину кућу, бубну право у здјелу с водом и тек ту доврши започету реченицу — ... пропали! Истог тренутка одјекну страшан арлаук.
— забринуто предложи Стриц. — Отуд се још ништа не чује. Још он и не доврши реченицу, а баш из онога правца од друма снажно запрашташе пушке. Сви се унезвјерено окренуше на ту страну. — Ено неког!
— Неко хода по шуми — опет ће дјевојчица али још није честито ни довршила реченицу а Јованче, загледан у дубину шуме, скочи на ноге и викну: — Николетина! Еј Николетина!