Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
врста говорних израза дословног и пренесеног значења, у нашој говорној употреби налазе се и друге речи-изрази, реченични обрти и мање и веће стилске, нарочито тонске творевине, којима се постиже што пунија, јача, упечатљивија и адекватнија
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
да остаје бајка. То је најобичнији реченични модел: „Ко остаје? – Рекао је да остаје мајка“. Стога је у праву Јован Христић кад у предговору изабраним делима
сада можемо кратко и готово овлаш поменути: они су најпре морали одвојити синтаксу и њену интонацију од метра, да би реченични низ слободније водили из стиха у стих, не нарушавајући при томе меру његових полустихова.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тако се у примеру који разматрамо види да Станковић не дира у реченични склоп, јер се разлика своди на промену лица у заменицама.
290 Сваки овако издвојен реченични члан/део тежи ка постепеноме осамостаљивању: прво је полупредикативан,291 да би на крају добио и пуну предикативност.
Особито је занимљив случај кад се понављају реченични почеци, јер то подсећа на повезивање стихова помоћу анафоре. Али ништа мање није занимљиво ни двоструко понављање