Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
није могао служити простим, још неразвијеним народним говором српским, и отуда код њега велики број ненародних речи и реченичних обрта, и то нарочито из рускословенског и словенског језика, управо из руског језика XВИИИ века, у који је, после
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
дословног значења, б) као поређења и в) као говорне изразе пренесеног значења; али осим њих постоје и друге врсте реченичних обрта, паразитних фраза и фразеолошке грађе беспојмовне и појмовне, ономатопејске и имитативне, тонске и стилске
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
се утиру путеви ка откривању примамљивог изоморфизма међу типом наративног (текстовног) склопа и типом употребљених реченичних склопова.
Да би се наговестило какву велику, можда и неочекивану књижевну вредност може имати унутарњи размештај реченичних делова, послужићемо се једним малим опитом.
То се могло закључити већ из покушаја на почетку овог поглавља да се нормализује размештај реченичних делова. Тада смо били приморани да детерминативе пребацујемо напред, према почетку реченице (тачка рачунања је прирок
Тако је и своју сенку, код прозора, гледала, у муљу, који је дан и ноћ протицао.“ 321 Готово изједно смењивање реченичних интонација које су, мање или више, ритмичким рашчлањавањем заталасане тексту даје особиту каквоћу.