Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Овај дозволи. Ал, ето ти стигну и ловци, и упитају га није ли гди упазио једну лисицу туда да прттрчи. Ови речма одговори да није ништ смотрио, но у исто време покаже им прстом на колибу.
„Μη μ΄έπεσιν στέργε νόον δ΄έχε και ϕρένας άλλας: Немој ме речма љубити а ум и мисли на другу имати страну”, вели стари Теогнид.
А кад |ће они то дати? Онда кад сами буду учени, разумни, отечеству прави доброжелатељи, и не само речма но делом благодјетељи и верни служитељи. А док они такови не буду, шта ће бити?
је свагда готов и рад сваком по сили својеј помоћи и добро учинити, је ли му могуће да без узрока и радо кога либо речма увреди и озлоби?
” Која полза речма називати се христјанином, а дели служити самоме сатани? Дакле, они који су такови, или нек престану од такових
Ево узрок зашто просвештен човек оно што мисли и верује речма доказује, а глупи варварин утврждава своје мудровање и веру с силом и с оружјем.
О овој чистој дружеској љубави и свети Григорије Назијанзин, с речма играјући се овако поје: „Φίλοι ϕιλούσι τα των ϕίλων ϕίλα: Љубезници љубе љубезних љубимаја.
просвештени и верујемо бога и бесмертије душе наше, сматрајмо привремену смерт како сан, и радујмо се онима светима речма: „Б л а ж е н и у с н у в ш и в о Г о с п о д ј е.
Вешти које се могу с паметним изјаснити речма, нашто ту кавга, анатеме и сила оружја? Свет и истина евангелска није се с силом нити с оружјем распрострла ни
жели да се мучитељство, неправда и свако зло истреби између људи, он нити зна за бога, нити кад о њему мисли; и ако га речма спомиње, чини као папагал.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
а затим се смирио, легао је и продужио спавање »лењштина једна, што бадава једе хлеб« (да се послужим речма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуздан, па неће да лаје на
а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде, — која је већ чула за госта, и одмах се сетила прексиноћњег сна и дошла амо пред кућу.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ја вас држим за поштена човека, па кад сте обећали, знам да ћете и испунити. — Ала сте ме ухватили, не могу с речма куда. Љуба се смеје, мати се смеши. — Дакле, обећање стоји? — Стоји.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Није ли то очевидно против народности? ГАВРИЛОВИЋ: Како би то било против народности? ЗЕЛЕНИЋКА: То, другим речма, значи: што Србљи гину и што им се села утамањују, то не ваља, дакле: не ваља ни што се с Маџарима бију и што своју
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
О, не би могô сад описат речма Што срце њему сада осећа; И сам он не зна шта му сада бива. Пре неколико магновења ока У срцу њему није било
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Доста. Што год видиш, да си добро урадила, остани при томе постојана; речма и претњом не дај се поплашити, докле и сам не увиди, да је криво имао. Двапут, трипут тако, па ће се одучити.
ДОКТОР: Француски језик граничи на оне житеље који португалски (кћи латинског језика с многим арапским речма помешана) говоре. Но да пређемо на Енглеску.
ШАЉИВАЦ: Јесте, но знате ли шта? Желио би да покушам ја срећу лечити га, и то симпатетично, то јест речма, онако као што бабе зевају на болесника кад бају. Па ако се од тога не помогне, онда покажите ваше художество.
Молити сад није срамота — разумете ли? — праеѕертім код једног адвоката као ја што сам. Сам барон Јолић јуче се истим речма послужио. Молим, вели, доміне аміце. Немојте се солицитирати, рекнем ја — знате како се обично с баронима говори.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: А знам ја. АЛЕКСА: Еј, убио је бог, сад ће ми сав посао покварити. Видиш ли ову девојку; тако сам је речма довео, те се заљубила у мене као маче. Него, сад лажи, ако мислиш штогод.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
»Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица. Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му
Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«. И то су сви гости с њим радили.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Види он да сам се ја препао и тихим рече нам речма: „Та не бојте се, људи, нећемо ми вас силом, поунијатити. Останите, барем, те ручајте с нами, пак онда идите збогом
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кровију њиховом Кристалне пређе бивше струје Све поруменише сунцу на жал. Ви мојим речма серца отвористе: Јуначке хитро скачете на ноге. Да, тако треба, лозо славних! Лавови рађају равне себи.
душу и чувства; Сва се потресала природа: к небу сад севнуше очи, Верном па другу је пружио цев смртоносну са речма: „Биј! да не страда толики нам народ. Боље он један. Ако је правда и божија воља, погодити хоћеш!
— то ју теши, то је знато Да ковано јошт лепше сјаје злато. Но празним речма сујета се сласти, Без дела љубав само име наго, А јунак мора све силе и страсти, Све ползе своје, и живот, и благо,
често је он у самоћи своју Милку оплакивао, којој је серце посветио, често је у лиру ударао и од уздисаја пресецајућим речма следујућу певао песму: Сакриј бледе твоје зраке...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Не тужи, Милице; лепо ми се чини да нам у тим речма остаде душа детиња, па као да је и он ту — и Бошку засветли фењер у очима.
Колико је фантазија имао тај гос-Тоша да у стварности види оно што речма никада не би умео описати! Једне вечери, поведе он разговор са женом о том будућем миразу.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
на људе вичу, псују и прете, и с трипода представљају им њиове погрешке, пакао и гром подижући, да својим сувим речма већу важност придаду. Но, по срећи или несрећи — оћемо л’ својски да се искажемо?
син трговац буде, непрестано му с крајцарама око ушију звецкају, представљајући како је тешко новац добити; добро га с речма про цент, пер меѕо обучавају, узајмљују од њега неколико крајцара и после кратког времена то му исто с интересом
Сљедователно не би ништа друго, кад би се истим речма послуживати хотео, учинио, него подозреније подигао да и ја од други преписујем, а ви знате да ја оригинално пишем.
000. Шта ћемо сад? Толико се потрошио, аљине купио, срамота од људи. Зажмури, пак како ти је, тако ти је. Ево овако речма мажу они који гледе да другом очи замажу, нимало не обзирући се што ће момак будушту супругу своју докле гођ буде жива
Другим речма: »Ја ћу вас донде мојом љубовју мучити докле вас смрт у своја наручја не прими«. — Љубов која карактер или новце носи
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ВИНО И ЖЕНА Разгонећи тугу ти са срдца, Тко би те туђин И с туштеним мазним речма Могао разблажити и потешити, — Већ ако добро вино И лепозрачна, смешљива жена?
Што сад велите духовници за то? Ил' вас увавешћујем на боље или укарам с овима речма? Та ход'те просим вас, дођите, те се састанте и помешајте уједно вам стојећи и борављећи с нама човечаски.
оне каштиге за неверовање архијереја Захарије, те зле ћуди клони се и по девојачки гови му, а свесрдо не подлаже се к речма.
О, ангеле, чудим се ја твојим тим речма где ми зачнуће указујеш и рођење не по завичају људскоме, сврх натуре. Неможно ми се то свиди, потухљене су чини ми се
Сухој трски ако се ватра прикучи, еда је неће сажећи? Баш ја тим твојим мазним и шаљивим речма не могу веровати. Зато чему је што удесно, то иштем с добром вољом прознати.
Гаврил Архијереј пророк Захарија Јелисаветин, муж твоје рођаке, добро за то знаш да кад он не поверова мојим речма те изарад тога онеми.
Узми што ти се од мене препоручује, а не клони се говорећи ти са мном. Девојка Човек ли си или ангел, не могу ти речма поверовати. ни се сетити о чему то шијеш. По образу мотрим те кано ангела сушта, ал' по стасу човека те видим.
Где је ту је већ. Јерно у божијим речма нејма ниједне недоскутице што не би могло бити и то стати се што Бог хоће. Девојка Ја сам стабло од Давидова корена,
Нека и ова приповест види се мудра: скудан у беседи и не много вешт ни осећљив с простим речма изучен и потврђен у томе (те у тому је ка у малом чуну возећи се) бољма спажан, него ли тај што је широко разјапљених
Наван бољарин опи се те цара Давида изружи и изпсова га и да не бијаше му жена Авиђија припала молити и с паметним речма га тешити, то тим махом бијаше цар изострио се да га смакне.