Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
На пустој обали речној, на крају бурнога града, Где пастир у рâно јутро свилена догони стада, Он нађе склоништа себи. Пред домом жубори
Божанске његове груди дисаху свежину дана, А поглед гуташе чисто лепоту околних страна. Кад стиже обали речној, он Кићу застаде веће, И с њиме Звездана ведра брала је пролетње цвеће.