Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Рекоше му: »Господине, сву драгу ноћ мучисмо се ловећи, и ни уха рибна не достасмо.« А кад им заповеди, те шњеговом речу с десне стране кораба заметнуше мрежу, тим часом туштену рибу извукоше. По томе прознаше га да је сам Господ.
« (С беседе му и с одела га позна да није ондашњи човек.) На то јој Исус не одговори по речи натраг, него лепом речу заустаља је да не иде скоро од њега и духовну воду с беседом доноси јој напред.
« Сотим гласом таки им прогна страву из срдца те их ослободи да су срнути и жустри. То што им рече »дрзајте« — со том речу како онда од њих, тако и од нас господ иште и истеже свуда поуздану на њега веру.
Које је отишлога преузетак или памтење? Како ли се реч од ума роди те у другоме умљу рађа слово беседљиво? Како ли с речу смишљивање се издаје? И како с душом држи се тело, како ли душа здружа се с телесном злопатом и са жељом уједно?
Кому је мило сад што дочути или слушати коју приповест за овај благи дан, Христово ускрснуће, и заћопи ме с речу те ми рекне: — Што си разиграо тога вранца? Деде, ободи га, те га натраг врни! И о празнику нам философију проводи!