Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!... У тренутку се решавао на све. И, мећући све на коцку, он је морао победити...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Вишњевски, међутим, одлагање пута није дозвољавао. Транспорти су имали да крећу, онако, како је он решавао. Па ни код Исаковича, сажаљење, према тим сународницима, није дуго трајало.
Рођеног брата, канцлера императрице, Алексеја Петровича, који је фактически решавао, годинама, са којим ће народом Росија бити у добрим односима, а са којим краљем, у ратовима.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Руке су ми мирисале на сунђер и креду, јер сам десет минута раније решавао идиотске односе тангенса и котангенса и зарадио јединицу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Мислећи на снаху, он се решавао да измоли кога од калуђера, који ће поћи са њим у Земун и рећи да долази послат од патријарха, само да би ућуткао онај
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Сва су ти леђа уваљана у блато, да подсећају на географску карту. Решавао се Александар да крене за Београд. Али из дивизиона су стигла наређења којим су наговештавани скорији догађаји.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво. Тако се већ били навикли на новости!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И увек сам се решавао за ово последње, јер сам веровао: да ниједан онако писани опроштај, ма како сјајно сачињен, не може бити раван утиску
У великом рату остао сам удовац, а после рата, као сваки паметан човек, пипао сам, процењивао, решавао се, размишљао, све док понова не падох у клопку. „’Ајде, рекох, не зна се шта је горе, да пробам опет.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Проблеми над којима сам сатима лупао главу, он је решавао за неколико секунди. Био је виртуоз математичке технике и припремао је виртоузе; био је велики мајстор којије
Са овим знањем успешно сам решавао многе проблеме из области динамике. Није ми било лако да одржавам корак са Рутовим студентима, али сам коначно успео и
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
није толико занимљиво само по себи, нити зато што открива недоумице које је писац у размаку од десет година решавао настојећи ваљано да компонује роман - а Станковићу се то није лако давало - већ је занимљиво и зато што је уграђено у