Станковић, Борисав - ТАШАНА
При крају певања Јусуф бег се обраћа Решид-бегу. ЈУСУФ БЕГ Шта тако дубоко мислиш, Решиде? РЕШИД БЕГ Гледам како река подлокала Васкину башту. Плот, око ње, сав се нахерио.
није подлокала и однела све, ох, када дође, узабра цвеће и погледа овамо, преко реке, у мој чивлук, само што уздахну: »Решиде, Решиде, ти си ово...« (Нази и другима): Назо, бре! НАЗА Решид—беже, ево ме.
и однела све, ох, када дође, узабра цвеће и погледа овамо, преко реке, у мој чивлук, само што уздахну: »Решиде, Решиде, ти си ово...« (Нази и другима): Назо, бре! НАЗА Решид—беже, ево ме. РЕШИД БЕГ (барата по појасу): Назо, чекај!