Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
(Не знам зашто се зове Рељино Поље, а имају два камена велика, и врло у далеко стоје, и то причају да је скакао Реља Крилатица, и да се онде свагда брала за Турака скупштина од непозвати̓ времена, а и за Немца, када су хотели робијаше,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
чека: За софром је цар-Стефане Са Роксандом из Леђана, То су, душо, кумови нам; До њих седи јунак крилат, То је Реља од Пазара, — Он је, душо, стари свате; Девер нам је дете Грујо, — И њега ћеш тамо наћи: Војвода је Богдан јунак,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
и Реља је као растао, ширио се. Прса му се напињаху да пукну, а срце му обузимаше и облијеваше нека слатка, чудесна врелина.
— Кад не могу кнезовати кô што су ми стари кнезовали, нећу да будем ни турски алабаш! — говорио је Реља поносито. Силно је мрзио чаршилије и ријетко је силазио у чаршију.
улазиле у чаршију, преливајући се у пуној свјетлости прољетног, дрхтавог сунца, а за њима би поносито јахао на брњашу Реља, обучен у модри копоран и црвене, скерлетне чакшире, са црвеним шалом око главе и крупним, сребрним токама и иликама
се све смири и утиша, ходајући од гроба до гроба, јадикује и нариче, дубоко потресајући душом запрепашћене чељади. Реља, усправан, потамњео у образима као какав окорјели грешник, празна и укочена погледа, хода тамо и амо, суво, изнемогло
Прелако га је било увриједити. Требало је само нешто рећи о његовој потреби и сиромаштини. — Сирома', вукарни Реља! — Не дирајте ме, браћо. Црн је удес мој, велик је јад мој и преголема несрећа моја... Нијесам ја вукарни Реља!
— Не дирајте ме, браћо. Црн је удес мој, велик је јад мој и преголема несрећа моја... Нијесам ја вукарни Реља! Ја сам краљ брез краљевине... цар брез царевине!
Сваком свом чељадету, малом и великом, подигао је Реља, одмах, првих дана, биљег, па је гробље тврдо оградио, све сам, без ичије помоћи. Држао се чисто и у реду.
— Реља, Реља, не приличи ти ово руво више! — говорио је сам себи и брзо га је свлачио. Нешто свога блага што је било у свијет
— Реља, Реља, не приличи ти ово руво више! — говорио је сам себи и брзо га је свлачио. Нешто свога блага што је било у свијету, на
— прену се опет Реља као иза сна, кад бијаху подалеко измакли из чаршије и прихватили се брда. — Шјутра ће бити гробови и биљези наше
Немам чиме споменути мртве своје, нити имам чиме даровати кљаста и саката за покој душа њи'ови'... Шта дочека Реља Кнежевићу! — с грким пријекором дубоко уздахну.
— Идем, идем — тешко мали растави вилице. — Је ли ти студено? — Да — једва чујно и с напрезањем одговори Вујо. Реља скиде шал, стресе снијег с њега, и омотага чврсто малом Вуји око главе и ушију.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И он пође. С њиме је и Милош, и војвода Јанко, и Момчило, и дете Грујица, и Реља Шестокрили. Кад су били близу двора опаке девојке, она их је угледала са чардака, где је везла на златном ђерђеву.
Милош је једва померио калпак, војвода Јанко га дигао до колена, Момчило више колена, дете Грујица до појаса, Реља Шестокрили до „белог грла“, а Марко га најбоље подигао, али га није на главу метнуо.
имају сталне епитете веома многа људска н географска имена, а код нас само неколико таквих имена: Југ Богдан (стари), Реља (крилатица), Алил (гојени), Дунав (тихи), Косово (равно), Биоград (стојни).
али је структура ове песме одређена оценом да је „Марко турска придворица“, да је „Милоша кобила родила“ и да је „Реља пазарско копиле“, а то значи — с обзиром на централну улогу „турске придворице“ — да је ова песма, и у првобитној
И ЉУТИЦА БОГДАН Пораниле три српске војводе од Косова уз кршно приморје: једно бјеше од Прилипа Марко, друго бјеше Реља од Пазара, треће бјеше Милош од Поцерја; ударише покрај винограда, винограда Љутице Богдана.
Игра коња Реља од Пазара, нагони га преко винограда, па он ломи грозна винограда; вели њему од Прилипа Марко: „Прођ' се, Реља, грозна
коња Реља од Пазара, нагони га преко винограда, па он ломи грозна винограда; вели њему од Прилипа Марко: „Прођ' се, Реља, грозна винограда! Да ти знадеш чиј' су виногради, далеко би коња обгонио: виноград је Љутице Богдана!
А ви ход'те да их дијелимо: ил' волите на сама Богдана, ил' његових дванаест војвода?“ Вели њему и Милош и Реља: „Ми волимо на сама Богдана“. То је Марко једва дочекао. У то доба и Богдан допаде.
На Загорју, мјесту питомоме, онђе бјеше Љутица Богдане. На Пазару, граду бијеломе, онђе бјеше Реља Крилатовић. На Сјеници, на равној паланци, онђе бјеше војвода Стеване.
Богдан је историјски неодређена личност (по некима, рођак деспота Оливера, који је владао у југоисточној Македонији). Реља од Пазара (Реља Бошњанин, Реља Крилатица) по једнима је Душанов војсковођа, а по другима — личност чија се надгробна
Реља од Пазара (Реља Бошњанин, Реља Крилатица) по једнима је Душанов војсковођа, а по другима — личност чија се надгробна плоча сачувала у
Реља од Пазара (Реља Бошњанин, Реља Крилатица) по једнима је Душанов војсковођа, а по другима — личност чија се надгробна плоча сачувала у цркви Никољачи