Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ма твоје робове: непобједног младога душана, Обилића, Кастриота Ђура, Зриновића, Ивана, Милана, Страхинића, Рељу Крилатога, Црновиће Ива и Уроша, Цмиљанића, војводу Момчила, Јанковића, девет Југовићах, и Новака — поради халака, и
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
5 Питали Марка: — Који је јунак најбољи на свету? — Онај који презире смрт а воли живот. 6 Питали Рељу од Пазара: — Што устуче Марку на мегдану? — Зато што ми онај свет није омрзнуо.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
оморике под тешким ињем стадоше се лагано њихати и повијати, шкрипећи и збацујући са себе пуне прегршти снијега. Рељу нешто жигну кроз срце. Он само махну главом и пође, шапћући, пун слутње: — Ово се спрема мећава.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ал' ето ти Љутице Богдана, ђе он гони Рељу и Милоша, обојици савезао руке. Кад то виђе Краљевићу Марко, препаде се како никад није, пак ста гледат куд ће
Доцкан рече Љутица Богдане: „Ходи, Марко, да се помиримо: пусти мене дванаест војвода, да ти пустим Рељу и Милоша“. То је Марко једва дочекао, пусти њему дванаест војвода, Богдан пусти Рељу и Милоша.
То је Марко једва дочекао, пусти њему дванаест војвода, Богдан пусти Рељу и Милоша. Скиде Марко мјешину са Шарца, пак сједоше пити рујно вино, мезете га грозним виноградом.