Дучић, Јован - ПЕСМЕ
“ ПЕСМА ХРИСТУ Ти ћеш остати самац на језеру на којем си проповедао убогим рибарима да је срећа у сиротињи а спас у љубави. Нестаће хришћана на земљи.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Коме припада ова шума? — Скоро цело острво припада маркизу. Врло мало маслињака изнад села припада рибарима. — Је ли вода дубока овде? — Доста. Тешко је газити по њој близу обале пошто је камењар. — Ево села, — рече жена.
— Ево села, — рече жена. Сусрећемо прво једну, затим другу барку са рибарима који бацају мреже. — Добро вече. — Добро вече. — Како је? — Иде, иде! Пристајемо уз сасвим кратак моло на кољима.
Моје вође застају. Сетили су се нечега: — Знате, његова кућа није богата и не треба нам то замерити. Тешко је рибарима обогатити се. Али заборавише то кад из куће испаде неколико младића са гитарама. — Ви долазите од Пипа?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
После сам се дуго ценкао са рибарима, и тек увече, кад је пао мрак, превезоше ме натраг. Спавао сам у једној пустој кући, и целе ме је ноћи будио тежак,
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
организама купе се безбројне рибе којима је то храна, и због тога су таква места у морима добро позната океанским рибарима. Из слике се види распоред најважнијих струја у Атлантском Океану.
Мношто јегуља су биле обележене једном малом нумерисаном металном значком; рибарима који лове у северним морима у правцу Атлантског Океана препоручено је од стране данских поморских власти да их по
У овдашњим тунарама се понекад, поред мноштва туњева, улови и по која таква риба, која тада задаје доста муке рибарима. Треба поменути још један необичан догађај који се десио првих дана јула у близини океанске области у којој смо ми
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Аласима (рибарима) Све се њиве зелене, а аласке црне, Алас капу накривио, у ме’ану гледи: Чунови му водом плове, а исполци звече,
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
ГЛАВА 33 О кључарима, и хлебарима, и о рибарима, и о стратору и о економима метохијским Молим, дакле, кључаре, и хлебаре, и рибаре, и оне који се брину о мазгама, и
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Све зарађено делио је невољницима и просјацима, а затим одлазио на реку. Ту су га виђали како помаже рибарима, а као зараду узима рибљу младунчад и враћа је у воду. Ко је још то радио? Ко толико зурио у воду и облаке?
— Како да му помогнем да порасте? — Донеси му плаве рибе! — рече суседа слева. — Укради рибарима морскога рака! Можда ће од његова меса мали ојачати?
Али и данас међу рибарима кружи прича да, далеко у мору, постоји стена на коју Сребрни галеб слеће да се одмори. Једино у јату сви верују да је
Него шта! Али ни помисао на злато не отвори рибарима уста. А бор је за то време шумео на ветру, питајући птице: — Јесте ли виделе мале свираче? — Виделе смо, виделе!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кад хоће да се мало одмори од својих редовних дужности, проводи са својим рибарима дане, ноћи, па и недеље на Дунаву, у риболову великог стила. Вода је, тако рећи, његов елеменат.
Ћипико, Иво - Приповетке
Колико се пута зажелела човјека, колико је пута чезнула за толиким морнарима и рибарима које среташе по пустоме шкољу и с којима би се тако брзо упознала!
На ономе крајноме рату, што је на догледу, сигурно и Марко с друштвом потеже. Да га се не боји, сишла би доље к рибарима, помогла би им и разговарала би.
Маестрал носи собом свјежину, живот, и она осјети у себи животну сласт: хтјела би пожурити доље к рибарима, али се боји свога човјека, — њега се боји, који јој младост и живот заробио, а ништа јој за то у замјену није дао...
Протежем се на жалу, а већ ми веслачи показују стару Антицу. Ено је мало даље од нас: рибарима помаже солити срдијеле што су их ноћас, помоћу лађа „свјећарица”, ухватили; сада их у барило слажу.
Је ли тако? — обрне се рибарима. — Остарјела си јур! — опази један времешан рибар, слажући срдјеле. — Знате, има јој преко седамдесет година...
а друштво гледа за нама; нико се не миче да нас испрати: сунце је освојило шкољ, а маестрала још нема, па је вруће, а рибарима није ни мило ходати. — Уђите! — рече ми стара кад стигосмо. — Ово је сада моја кућа.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Не одају тајну ни ветар, ни галебови. А ипак, не престаје да међу рибарима кружи прича како у ноћима пуним месечине из мора израња сребрна риба на чијим леђима јаше дечак дуге, од сунца и
Сумануто! Угледао ју је само једном, и никад више. Да ли је побегла што је викнуо да рибарима не квари лов, или што је потрчао ка њој?