Африка
), сушених рибица, ђердана. Посета шефу: Франсис Беф! Његов дом је огромна урођеничка колиба која ме је подсетила много на слике старих
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Па ипак, свет испод коже реке био је нешто изванредно: слојеви смеђозелене воде кроз коју пролази сунце, нека рибица, неки лист а преко свега тога тишина густа и чулна, скоро опипљива. Осећао сам како ми се сви мишићи на телу опуштају.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Жеравицо, де се труди, Немој тако споро.“ Рибица му веће руди, Готова је скоро. Руди риба — јоште мало — Сад му је печена, Срце му се заиграло: „Амо сад, милена!
„Жеравицо, де се труди, Немој тако споро.“ Рибица му веће руди, Готова је скоро. Красно мирис од ње веје, Већ му је печена; Срце му с' у груди смеје.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
путујући по свету задуго, дође на једну воду, па идући покрај воде опази у једној локви малу рибицу где се праћака. Рибица кад види царевога сина, стане му се молити: — По богу да си ми брат, баци ме у воду; ја ћу теби једаред врло
сети оне рибице што је из локве у воду бацио, па нзвадивши из мараме ону њезину љуску, протре је мало међу прстима, а рибица му се уједанпут јави из воде: — Шта је, побратиме? А он јој одговори: — Утекла ми бабина кобила, па не знам где је.
А он јој одговори: — Утекла ми бабина кобила, па не знам где је. А рибица му рече: — Ево је међу нама, створила се риба, а ждребе рибић; него удри уларом по води и реци: „Дура, бабина кобила!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
све оно богатство и сав онај лепи свет, сви они излози, а још ти није јасно да си најскупоценија огрлица у вароши, рибица у градском акваријуму, најексклузивнији манекен за јамице на образима, носилац најглаткије коже првог реда са златним
), да нам је обала најразуђенија, да наше пчеле носе највише меда, да само код нас живи човјечја рибица у Постојанској јами и нигде више, да је Хајдук Вељко стално спавао са лепом девојком испод неког дрвета, да смо
Најзад, Љубав је Љубав, шала је шала, али је увек тишина кад златна рибица умире... — некако ми се више није дало да се гребем о Мишелина, мада је цела ствар јако личила на феноменалан провод.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ 324 ДРУГАР ВЈЕРНИ 326 НА ОБАЛИ УНЕ 328 РЂАВО ОРУЖЈЕ 330 ПИСМО 332 ТУЖНИ ХАРАМБАША 334 СВАШТАРА 336 РИБИЦА НА ВРБАСУ 338 ПУТНИК 340 ПРОЉЕЋЕ 342 РАСТАНАК 344 ФЕРИЈЕ 346 ЧАРОБНА ШУМА ЧАРОБНА ШУМА (УВОД) На
Искра ми златна у воду пала, тамо је зграби рибица мала. Узалуд би ми труд. Од тога дана нисам на миру, удицу бацам по сваком виру у дан вјетровит, ружан.
На коме мору, познато није, уз оток неки залив се крије, од страшних бура спас; у њему живи рибица лијепа, рибица мудра, злаћаног репа, у ње је људски глас.
На коме мору, познато није, уз оток неки залив се крије, од страшних бура спас; у њему живи рибица лијепа, рибица мудра, злаћаног репа, у ње је људски глас.
Кад обноћ бура на мору дува и моћан талас у лађу грува, грми у мраку слијепом, рибица добра морнаре зове у тихи залив нек журно плове, свијетли им златним репом.
Кад би у залив бацила срећа рибара чичу погнутих плећа, старост га брзо мине, рибица дође, не треба звати, одмах му снагу и младост врати, док само репом сине ...
“ Поскочи мачак чило и ведро, на малој барци подиже једро и скиде шешир свој: „Наћи ћу гдје се рибица крије, донијети младост што могу прије, чекај ме, старче мој!
Капетан Мачак на барци лакој за рибу пита у земљи свакој, вјечно га нада кријепи. Гдје год стиго, неко би рекȏ: „Рибица добра живи далеко, напријед, морнару лијепи!
На крају пингвин такође рекȏ: „Рибица добра живи далеко, још имаш много прећ. Нека ти барка још брже лети, и кад је нађеш, мене се сјети, па ми донеси
Шаље ме теби с поруком лијепом, рибица добра са златним репом да унук будем твој, и да ти младост замијеним, на тешкој барци у лову смијеним, да с морем
“ Чуди се старац дугачке браде: „Откуда риба за мене знаде?“ „Рибица добра на мору јужном, нашла је капу с поруком тужном и на њој крви трачак: „Јуначки гинем у бури, знајте, старини
Испод олујног мркога гуња све се праћака рибица муња. Лагашан ветрић под врбе зађе, копреном игра лаком, запао мачак у сан дугачак, прође му језа длаком.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
балканске лобање пролазе браћа као сенке под епитрахиљем и космополити, иду кроз пећине где се батрга човечија рибица, додирују изнутра слепоочне жиле вреле као коњске сапи и чују десно шта кују Бугари и лево како се свађају Срби,
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
ситан рачић који се тада ту налази у таквим масама, да се местимице површина мора црвени од њега; тако исто и једна рибица коју туњ јури и прождире.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
по свету за дуго, дође на једну воду, па идући покрај оне воде опази у једној локви малу рибицу где се праћака. Рибица кад види царевога сина, стане му се молити: „По Богу да си ми брат!
сети оне рибице што је из локве у воду бацио, па извадивши из мараме ону њезину љуску, протре је мало међу прстима, а рибица му се у један пут јави из воде: „Шта је побратиме?” А он јој од говори: „Утекла ми бабина кобила, па не знам где је.
” А он јој од говори: „Утекла ми бабина кобила, па не знам где је.” А рибица му рече: „Ево је међу нама, створила се риба а ждребе рибић; него удри уларом по води и реци: дура бабина кобила!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Губи се одавде! — Помози јој. Док је жива, палиће ти свећу на гробу. А ти знаш каква је твоја душа: рибица у крви! Не можеш да умреш с њом. Помисли само... — Напоље, стара кујо, напоље, кад наређујем!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Река се, наједном, раствори и он излете, а за њим излете читаво јато рибица претворених у водене цветове. Све до сутона лепршали су водени цветови над притихлим водама реке занемеле од среће.
— свечано обећа галебица, али ни риба није знала лека невољи. — Нисмо ми рибе најмудрије! — рече рибица смерно. — Боље се обрати корњачи званој Камена леђа. Она је толико стара да су јој се леђа од старости скаменила.
— исприча рибица корњачи невољу мајке галебице, али ни најстарија становница мора није знала шта би се могло учинити, па рече: —
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„Жеравице, де се труди, Немој тако споро!“... Рибица му веће руди, Готова је скоро. Руди риба - јоште мало Сад му је печена! Срце му се заиграло: „Амо сад, милена!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
по свету задуго, дође на једну воду, па идући покрај оне воде, опази у једној локви малу рибицу где се праћака. Рибица, кад види царевог сина, стане му се молити: — По богу да си ми брат, баци ме у воду; ја ћy теби једаред врло
се сети оне рибице што је из локве у воду бацио, па извади из мараме ону њезину љуску, протре је мало међу прстима, а рибица му се уједанпут јави из воде: — Шта је, побратиме? А он јој одговори: — Утекла ми бабина кобила, па не знам где је.
А он јој одговори: — Утекла ми бабина кобила, па не знам где је. А рибица му рече: — Ево је међу нама, створила се риба а ждребе рибић: него удри уларом по води и реци: дура, бабина кобила.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Још једаред мрежу хити, па је извуче, А у њојзи копрца се мала рибица. То не била проста риба, свакидашњица, Већ је била златопера и златорепа.
То не била проста риба, свакидашњица, Већ је била златопера и златорепа. Рибица се стаде молит’ старом рибару: „Пусти мене, добра душо, натраг у море, А откупа, каква хоћеш, ишти, — даћу ти“.
Петровић, Растко - АФРИКА
), сушених рибица, ђердана. Посета шефу: Франсис Беф! Његов дом је огромна урођеничка колиба која ме је подсетила много на слике старих
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Што је чисто, прође кроз решето, а што је сумњиво, остане па се праћака као рибица у мрежи. А ја само бирам. (Тобож вади из решета једно лице.) „'Ајде, голубе, најпре тебе!
Ћипико, Иво - Пауци
Кум Марин испржиће на тави морских рибица, што би рекао стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, сит се наједеш...
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
који би поклон био најприкладнији за дете (потенцијални дарови изражени су деминутивима: лутчица, игрица, птичица, рибица, китица цвећа), те с радошћу закључује да им може даровати нешто вредније и трајније: „Писати хоћу/ дјеци малену,/
„Жеравицо, де се труди, Немој тако споро!“ Рибица му веће руди, Готова је скоро. Руди риба – јоште мало – Сад му је печена, Срце му је заиграло: „Амо сад, милена!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Као сребрне стреле летела су јата риба. Рибица није престајала да прича о облацима који плове високим, плавим небом, о цвећу руменијем од корала и ветру који у
У праву је корална грана што на то тако гледа! Рибица је све ређе долазила Седефној ружи. Седефна ружа ју је све ређе звала к себи.
Док дланом о длан: грана се везала за грану, лишће сплело. Дечак се осети као рибица у густој мрежи. Стаде. Стаде и жбун.
Одговорио би Ведран, али му се језик замрзао као рибица у леденој води. Старац ће строго: — Или ћеш рећи камо идеш, или нећеш изаћи из ове шуме! Трже се дечак.
неко џиновско дрвеће, крошње у небо полетеле, гране као девојке косе опустиле, а лишће се на ветру попут сребрних рибица љеска.
А висока је, ој, како је висока Стаклена Кула. Не допиру до Радана људски кораци, гласови и сенке облака брже. Као рибица у леденој коцки заробљен живи Радан. Ни птице да пролети, ни пса да залаје, ни листа да зашушти.