Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И ДЕЛИ-РАДИВОЈЕ 559 56 ГРУЈИЦА И ПАША СА ЗАГОРЈА 564 57 ЖЕНИДБА ГРУЈИЦЕ НОВАКОВИЋА 573 59 ИВО СЕНКОВИЋ И АГА ОД РИБНИКА 595 60 ЛОВ НА БОЖИЋ 612 62 ЈАНКО ОД КОТАРА И МУЈИН АЛИЛ 644 63 СМРТ СЕЊАНИНА ИВА 657 64 СЕСТРА
Године 1648. котарски ускоци имали су читав низ окршаја са Турцима: код Удбине, код Рибника (где Су погинули поп Шорић и Петар Смиљанић), на Зечеву (где је погинуо Вук Мандушић).
Како је приказан у песми Иво Сенковић и ага од Рибника он иде међу два или три најсугестивнија лика нашег херојског песништва.
И крепка ти десна рука била! И оштра ти бритка сабља била! Слободне ти очи на Турчина! Кад ти дођеш под Рибника бела, ти се немој поплашити, сине! Оштро гледај, а оштро беседи, оштро агу на мејдан зазивај!
У шеснаестој години он није задрхтао од страха, и успео је да надвлада агу од Рибника и да надмудри два пашина сина. Осветио је на тај начин не само свога оца него и све друге људе који су трпели увреде
Није мање снажан ни стих који ага и Иво (у песми Иво Сенковић и ага од Рибника), налазећи се брзо један за другим у истом повољном положају, упућују — као да се лоптају — један другоме: „Што сад
Битка на Крбавском пољу, Женидба Максима Црнојевића, Маргита дјевојка и Рајко војвода, Иво Сенковић и ага од Рибника, Смрт Сењанина Ива, Женидба Милића барјактара, Ропство Јанковића Стојана, Предраг и Ненад.
Са каквом је само вештином и прецизношћу насликан стари Ђурађ у песми Иво Сенковић и ага од Рибника! Старац добија позив за мегдан и плаче: осећа да је врло стар, да се не може ни коња држати, а тешко му је да под седу
“ Па довати Рајкове ножеве, удари се посред срца жива, — мртва, тужна, покрај Рајка паде. 59 ИВО СЕНКОВИЋ И АГА ОД РИБНИКА Књигу пише ага од Рибника, па је шаље Сенковићу Ђурђу: „О јуначе, Сенковићу Ђурђу, ја сам чуо и људи ми кажу да си
59 ИВО СЕНКОВИЋ И АГА ОД РИБНИКА Књигу пише ага од Рибника, па је шаље Сенковићу Ђурђу: „О јуначе, Сенковићу Ђурђу, ја сам чуо и људи ми кажу да си добар јунак од мејдана, а и
мејдана, а и мене не куди дружина: ако с’, Ђурђу, јунак од мејдана, од мејдана и од сабље бритке, оди к мени под бела Рибника, од’ на мејдан, да се огледамо; ако л’, Ђурђу, на мејдана нећеш, преди мени гаће и кошуљу, нек ја знадем да си ми
дошла није; ако ли је кад и дошла ’вака, а баба је онда млађи био, па се није од књига плашио: ово ј’ књига аге од Рибника, ага мене на мејдан зазива; ја сам, сине, врло остарио, не могу се ни коња држати, камол’ терат по мејдану с Турци!