Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
РИГЕ ОД ФЕРЕ Са именом које звучи као стих из бајалице и са судбином о којој се зна само то да је била трагична, Рига од Фере је у Београду добио, на падини према Дунаву, стрму улицу, увек влажну од сенке и од помало омекле прошлости.
У ову светлосну удољицу, понекад, док пролази подне, долази Рига од Фере да проматра, још једном, тај озарени, беспризивни бездан над тврђавом и над рекама које се само слуте.
Почињао је тринаести дан пловидбе а брод је био необичан као и његови путници. Рига од Фере је стајао на палуби већ навикнут на окове око руку и око ногу, носио их је готово пет месеци, и окретао се
Није био сам: око њега су, као и обично, била три стражара. Рига је стајао, стражари су седели. То је била добро смишљена сразмера: један затвореник а три стражара, на том броду који
Били су оптужени за велеиздају а Европа се занимала. Али, за ту мисао, која му је изгледала као изазов, Рига није хтео да се ухвати, само је израчунао да има већ више од три месеца како му нису дозволили да прочита ниједне
Другови Риге од Фере, њих седморица, још су се надали; Рига, одавно, није. Надао се, само, да ће толико успети да се навикне на мисао о скором одласку да га та мисао више неће
Његови другови радије су остајали у унутрашњости брода сигурнији онда кад су, у тескоби, повезани истом стрепњом. Рига је радије остајао на палуби, сам са ветровима, небом и том непредвидљивом водом. (Стражаре није примећивао.
Из тог је мноштва Велестинац успео боље да упозна две личности које међу собом никако нису биле сличне. Док је један Рига умео да прихвати спокојство манастирских књижница и мир од дружења са књигама, други се нестрпљиво припремао за
Тако је Рига Велестинац знао да читаве месеце проводи у учењу и читању, као што је Рига од Фере знао да их проводи у путовањима и
Тако је Рига Велестинац знао да читаве месеце проводи у учењу и читању, као што је Рига од Фере знао да их проводи у путовањима и лутањима.
У тај мах, Рига је подигао главу, имао је мали осмех око усана и у очима и кнез је, згранут, схватио да његов секретар следи не само
је црна искра запламтела међу њима и кнез је, омађијан, слушао Ригину причу о томе како је, сада, прави час да он, Рига од Фере, започне борбу за ту своју невероватну земљу, Грчку.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ал' он гордо дигô главу, а с ње пада коса дуга, На лицу му тежак умор а у оку пламен југа. То је Рига, син Јеладе, мајско сунце коју греје, И потомак храбрих Грка с Маратона и Платеје.