Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Радоје опали из двоцијевке. Поп гологлав потрча пред кола која се уставише, раширио руке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на глави. Мара бјеше сама у зачељу.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И мрви се нешто у мени и плаче и рида и глас неки чујем како ми шапуће, а ништа не разумем. Јао мени, какав је скандал тај мој разум кад он не зна, да ме
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
XXВИ Ма крај реке на обали Лежи мома утопљена, А над њоме мати жали, Клекла крај ње ојађена; Ма ни уче, нити рида, Нити лије грозне сузе, Нити косе русе кида, Јад силени и то узе, Гледи ока укочена, Стоји као ледна стена.
„О, злато, сунце, брже! Па с' пред њега млада врже, Моли, рида, кр'а руке, Ма узалуд све ње муке. Стоји Урош, ближе цика, Ближе иде бојна вика, Дим пушчани већ осећа, Веће
Ао, Боже и Богородице, Помози ми, сиње кукавице!“ Тако она тужи, рида млада, Срце пуца од голема јада. Он је теши, овако је кори: „Мучи, злато, лудо не говори, Та и досад у бој сам
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У ЧАЈНИЧУ У Чајниче с ветром стижеш, коњаниче. Зла прилика: костреши се чемерика. Трн дозрева. Ко то рида, ко ли пева? Чије лице светли јутром из самице? Кише точе. Није лако преко Фоче.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
СУСРЕТ СА ЗЕЦОМ У сам сумрак, код Крњаче, Видех зеца како плаче, Сузе рони, рида јаче Од сељачке нарикаче. — Аој зече, ој баксузе Зашто рониш толке сузе?
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О, каке сласти, да се рида Безумно, силно! Да се грца, И мученички живот кида При сваком куцњу бедног срца, У очајању, у самоћи, Међ јоргованом
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Хвала, чедо! Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње. И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Чедна и хладна реч Вечитог пратиш: Ни с ким да кличеш и ни с ким да патиш. XВИИИ Ноћас смо чули Пана како рида, Дршће у своме јадноме оделу, Литију лета испративши целу, Кô задњи херој војске која гине.