Употреба речи ридао у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

У машти сам ти беле свуд цркве зидао; И за молитве сам твоје у звона звонио; За твога благог Сина и ја сам ридао; И ђавола сам црног с твог крста гонио.

Краков, Станислав - КРИЛА

Када су у дубокој јарузи запраштале пушке, студент судија чупао је ретку коврџасту браду, и очајно ридао у празној колиби: — Зашто, зашто су човека убили? Напио се коњака, оставио колибу и пошао ка рововима.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Букара је народу изгледао смешан чак и док је грлио обезглављено тело своје жене. Ридао је и готово урликао од бола, мусави сирочићи су вриштали од ужаса врзмајући се око мртве мајке и очајног оца, но

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности