Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
В зелених горах, в кристалних водах не имам сладост, но бедну жалост безмерно. Како грлица, друг верни тица, горко ридају, на тја помишљају, љубазна. Радост велија, сама Талија ни сестре њене не могу мене тешити.