Употреба речи ридање у књижевним делима


Теодосије - ЖИТИЈА

А младић, слушајући ово и као доброплодна земља семе примајући у срце своје речи старца, ридање к ридању додаваше. А старац се дивљаше врелој љубави његовој пре ма Богy и Огњу божаственом који је тако распламтео

као плен, и кропећи их сузама целиваху, као исцељење очима прилагаху, и још више се узбуђиваху, плач силан и ридање много јаче од првога са свима благороднима саставивши.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

како кола стадоше пред капијом, па онда како сви изиђоше, па попин дрхтав благослов, јецање Тодино, плакање и угушено ридање осталих... и... и... — кола одзврјаше! Димитрија се стресе, стисну главу и скочи па полете за колима на улицу.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Шкембо, Крива, Галица, па и Чмањак, који се уто бјеше пробудио, поведоше се за родитељима, те учас наста плач и ридање у дому Кушмељеву. Бакоња скочи. — Прикините,... ја сам послом дошâ! — Каквим послом, гром те убија! — вели кнез.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

октобра 1705. године, руском царском саветнику Ф. А. Головину: „Тако свагда ридање ридању придодајемо и ниоткуд помоћи не можемо добити.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

А друге одводише у туђу земљу и растављаху. Беше тада горко ридање и плач. Одводили су друга од друга, брата од брата, сина од оца, мајку од сина“.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности