Теодосије - ЖИТИЈА
А младић, слушајући ово и као доброплодна земља семе примајући у срце своје речи старца, ридање к ридању додаваше. А старац се дивљаше врелој љубави његовој пре ма Богy и Огњу божаственом који је тако распламтео душу
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А они плакаху и ридаху, гледајући растанак од таквог господина и пастира. И тако у плачу и ридању беху, као што „и глас у Рами чувен беше: Рахила оплакује децу своју не могући утешити се!“ (Мт.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
октобра 1705. године, руском царском саветнику Ф. А. Головину: „Тако свагда ридање ридању придодајемо и ниоткуд помоћи не можемо добити.