Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
БОРАЊА І Сур детао у граб кљује, у граб кљује, поручује телеграфски, све кроз сиже: тек је душа зрнце риже. Праскозорје са Борање црвенилом сноп оджање и облије трбух змији у светлосној утопији.
ІІ Горски ветар отпирује машу с лирске материје и с грмушом сриче сиже: тек је душа зрнце риже. У свести ми сјаји трина, гора сиња и самштина, са црвеном укосницом, полуплава и са птицом.
ІІІ Скруњује се у резиме Роѕа алба место риме, а уз рефрен пламен лиже: тек је душа зрнце риже. Кроз поднебље полуседо, дан и поноћ, упоредо, једући се, док се топе, од две сенке нулу склопе.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Приђимо ближе, ево га где стиже Тај што ноћу као месечар луња; Преко дворишта гмиже ко мува преко риже Јан Неопран, зван Мики, иначе Жуња. На прстима наступа, стопу по стопу. Жуња је био у биоскопу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Па онда опет о кинеским сијачима риже, о чилеанским вадиоцима шалитре, о подземном шверцу оружја у полуколонијалне земље — и боктепита још о чему!