Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Славни Немањићи, где су ваше куле, Седам ваших кула гроша и дуката? Ризнице се ваше у ситно расуле — На тврђави сва су отворена врата.
Теодосије - ЖИТИЈА
А свети их прими, и као из божаствене ризнице срца својега износећи, нове и старе речи њима говорећи учаше их о Богу, чему беху веома удивљени, и клањајући му се
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Из светске књижевне ризнице деци се и раније, у разним добима и приликама, препоручивало оно што се сматрало схватљивијим.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
коме се ријетко обрадује икоји налазач), а и данас преда мном, кад се најмање надам, залепрша понешто из остављене ризнице утишана поткровља. Шта ли сам то тамо нашао, шта ли заборавио, а шта ли запамтио?
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Старац дође. Цар га уведе у своје ризнице и показа му благо. Тешки гвоздени сандуци беху препуни, натрпани златом и сребром, бисером и драгим камењем.
Цар пребледи. — Видиш ли ту крв? Ето, узми ти, па разби ма који комад злата или драгог камена из твоје ризнице, И из њега ће бризнути крв. Цар не одговараше ништа. само дрхташе као у грозници.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
из Темнића: како је кнез Лазар посекао слугу Стевана, свог благајника зато што је сестра овога украла кључеве од ризнице и из ње покрала благо. Наш газда истук’о газдарицу!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
из вас сваки извор зла, среброљубље мислим, и богатити се од манастира, или неким другим видом, и остављати оставе и ризнице стварати макар и до малог, што није заповедио игуман, пити вам је предани номоканон дозволио.
Блажен је човек који пронађе премудрост и смртник који виде разум. Јер боље је њу куповати, него злата и сребра ризнице; а скупља је од драгоценог камења; не противи јој се ништа лукаво, а слатка је свима који јој се приближавају.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња и обрнуо би другим лактом тријема, противнијем правцем од кујине, те би закуцао и ушао кроз једна врата између ризнице и гвардијанових соба. Ту је била књижница, а у исто вријеме и „скула“.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он позва одмах к себи заповедника своје морнарице и управника своје ризнице, па им даде своја наређења. Онда даде позвати и Аристарха. Он га дочека пријатељски и рече му: „Слушај, синко!
“ Архимедес се прими тешке дужности да изврши анализу злата круниног. Он се даде одмах на посао, узе из ризнице краљеве једну златну и једну сребрну полугу, израчуна геометриским путем њихове запремине и измери кантаром њихове
„Да ли то беше инстикт или духовни путоказ, тек они осетише да је ту сакривено суво злато ризнице наука“. „Можда је то било само случајно откриће, изазвано љубопитством које спопадне и сваког дивљака кад опази какав
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ти си наивно веровао да ће она ту и остати, и готов сместа да јој поклониш и живот, отворио си јој све из себе, из те ризнице чију дубину само ја познајем, тој несташној чели која сад само прозуји крај тебе и не сања да те је скрхала. Пази ти...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Златом? ЛЕОНАРДО: Јесте, Светлости! Отворено ти је Све грдно благо наше ризнице. — ЈЕЛИСАВЕТА: Добро... употребићу! А савест?... хм!... А ко сме питати?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ „Не, не, оче! Благо твоје У ризнице пашће моје, Ако овог часа ти Одговора не даш три. Прво, реци, оче седи, Колико ти владар вреди, Кад на мојој глави
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
похара и огњем попали, стару мајку с коњма прегазио, зароби ми моју вјерну љубу, одведе ми коње из арова, и однесе из ризнице благо“. Вели њему слуга Голубане: „А не бој се, Краљевићу Марко!
царе поочиме, б'јели су ми двори похарани, вјерна ми је љуба заробљена, стара мајка с коњма прегажена, из ризнице однешено благо, однио га Мина од Костура“. Њега тјеши царе господине: „Не бој ми се, мој посинко Марко!
досад си се Марковица звала, а одсад си Минина госпођа. Иди, душо, у ризнице доње, те донеси три купе дуката, да дарујем црна калуђера“.
Иди, душо, у ризнице доње, те донеси три купе дуката, да дарујем црна калуђера“. Оде Јела у ризнице доње, те донесе три купе дуката, не носи их од Минина блага, већ их носи од Маркова блага; и донесе сабљу зарђалу, па
паде у криоце главом, једну руку у џепове тура, другу руку брату у њедарца, — док украде кључе од тавнице, од ризнице и од коњушнице, превали се по меку душеку.
рани Мустајбеговица да обиђе на кули ђевојку, болесна је синоћ омркнула; ал’ не има на кули ђевојке, покупљено из ризнице благо, у тавници нема Јанковића, а не има у подруму коња!
Опет јој је Раде говорио: „О Хајкуна, душо моја драга, дај ми нађи од ризнице кључе, да што мало за ашлука тражим, далеко ми ј’ дому путовати, треба ми се путем понапити“.