Употреба речи рикнуо у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

највише пута рикне; и тако, кад су дошли на бранковички вис, чују вола где је необично млого пута једно за другим рикнуо, и одма ту се зауставе и населе, уверивши се по томе рикању да ту мора добра и плодна земља бити.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Тек што се промолио, а њега господар Софра силним ударцем наџаком по челу. Преметнуо се; тек је једаред рикнуо. Навале још двојица. Господар Софра мало натраг отскочи и наџаком обори и трећег. Ето сад четвртог.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

месечине под којом се жуди, И младих срдаца што стварају чуда, И жена што воле, и вољених људи, Вриснуо бих, драга, рикнуо бих тада Као бик погођен зрном посред чела Што у напорима узалудним пада Док из њега бије крв црна и врела...

Краков, Станислав - КРИЛА

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Сећао се само како се зарио нож у рањено месо ноге и почео да сече, и како је рикнуо од бола, после је ућутао, само су му груди високо скакале и дисао је тешко.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Кад би тај рикнуо, заглунуо би оне серце доле. Направио би Брзана смешним. Димитрије Човек не може да се скраси од свих тих ушљивих

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности