Црњански, Милош - Сеобе 2
“ Гарсули је био Грк, са Крфа, али је био веран син јединоспасавајуће цркве Рима. Пошто га је фелдмаршал‑лајтнант дочекао тако, ни Гарсули није имао обзира према њему и предаде му писма као с неба па
Теодосије - ЖИТИЈА
празник божаствени, руком пречаснога и свеосвећенога васељенскога патријарха, архиепископа Константинова града, Новога Рима, Германа, освећен је свети архиепископ све српске земље, а напред је стојао цар са свима вишима и нижима, и говорио
написа му другу заповест, која гласи: „Герман, васељенски патријарх, архиепископ Константинова Града, Новога Рима, у име Господа нашега Исуса Христа осветих Саву за архиепископа све српске земље, и дадох му од Бога власт да у целој
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Неколико година Рима, пет година Лондона и три последње године Њујорка, одакле је извештавао разне листове, обојише његов позив претераном
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
не сматра значајним, чега се бољи укус и слух клоне: он је страсник пуне вербалне сонорности и савршено подударних рима.
Избегавање јаких, звучних рима почело је код нас још с првим таласом међуратног модернизма, да би потрајало кроз цео новији период развоја поезије.
Прејака рима још увек нам изазива претерани, простачки ефекат, личи на површни, неукусни украс; деконцентрише нас; разбија духовну
Модерни руски песници који су, преко преводилаца, и на нас утицали, такође се држе крњих, разроких, непотпуних рима — као да се на тај начин јаче сугеришу смерност, спонтаност и добра лирска немоћ.
Жестока рима удара као чекић у главу; њоме песник исувише успешно влада односима у свету да бисмо могли да му се препуштамо до
Али и без те опасности, која је нарочито видљива код осредњих стваралаца, у самој прегласности јаких, апсолутних рима има неке дрскости, нечедности, тријумфалног слађења и наслађивања — па је финији лиричар, због свега тога, према
и потпуно подударних речи открили су се у свим њиховим многозначностима, дали нам се на први поглед, у дистисима, где рима помамно и незаситно дозива риму, и где стих непрестано тражи и налази задовољење у звучној експлозији која га
ИВ Звучност рима, и потпуна отвореност према свим речима, а нарочито оним речима које немају најбољу репутацију у поезији, два су
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
у Задру, латиницом штампано. Естетичка писма из Рима такође су штампана 1913. У засебној књизи Матица српска у Дубровнику 1911. издала је његов већи оглед Сава Бјелановић.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ето песме на дивну направу Како мило да сакатим здраву, — Име њојзи кажу рима трза, Што кô нешто по тикви се фрца, Кô да оџа имађаше Ику Што начини дивну граматику, Тура у њу ништа и
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ИИ Вест невољка - позив царски: регимента - пук хусарски. (Збаци рима чавке, свраке међу строфе, у размаке.) Разрок просјак спусти чело са венчања у опело.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
доста је словенске крви доста си се одевала у разне коже Монгола и Рима и северних лађа сад ће се моје дете попети на небо да суди сопствене ватре ћеш добити натраг у крљушти лица кад
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Слави и сенаторе Рима који су убили Јулија Цезара. Међутим, за атентатора Сарајева, није имала добре речи никада. Па и Краљевство Срба,
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Још док је био у пустињи, све је из далеких крајева долазио к њему на поуку и благослов. Једанпут га народ из Рима позва да им дође у престолни град за епископа. Старац се поплаши.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Неки користе сваки повод За песму, за игру и за провод, Путују у Томбукту (преко Рима), Виски им служи стјуардеса, А мали фенек све што има Дао је на реп и на ушеса!
Једни стигоше у Бихаћ, други у Ужице А неки залуташе у Лајпциг и у Лужице. Од Рима до Гетеборга, од Москве до Магреба Свуд су по један, по двојица, и чекају, ако затреба.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Но ја сам ипак реткост међу њима: Не истичем се радо. И сад, ево, Да ритам буде звучнији, и рима, Уступам место оном што је пев̓о Роксани некад, нека место мене Отпева опет песму своју стару, И нека каже чар
И шта би он, тај месец, коме поју Од Индије до вечитога Рима Чежњиву светлост и сањиву боју Сви песници на језицима свима, Кад не би тако у глухој самоћи Тешио срца што се чежњом
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Величаство витешке ти душе надмашује бесмртне подвиге дивне Спарте и великог Рима; сва витештва њина блистателна твоја горда мишца помрачује. Шта Леонид оће и Сцевола кад Обилић стане на поприште?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
В. Илић ЛX КОРИНТСКА ХЕТЕРА Крилата Божице моја! хајд'мо у доба оно Кад Хелагабала Август владаше богатством Рима; Хајдемо у цветне земље где Тибар весело шуми, И седам подножја љуби, нежно се грлећ' с њима.
Но свану и дан жалости. У Тихи Коринтски Залив Стигоше једнога дана синови гордога Рима, Са галијама својим. А кад се кретоше даље Узеше и лепу Хелу, и Хела отиде с њима!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Бољег није свет видео!“ НИКОЛА КОПЕРНИК У хладу сеновитих аркада манастира Светог Павла пред зидинама Рима шетао се тамо амо старешина тог манастира, пречасни опат Бонифације, и разговарао са једним младим дошљаком који је
Очајна слика пролазности указа се овде пред његовим очима. Од величанствених грађевина старога Рима није се видело скоро ништа.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Први пут су у нашој лирици рима и римовање, опкорачење цезуре и опкорачење стиха, као и пренос и контрапренос реченице из строфе у строфу, не само
Ил да! Ох, да; да! не! Мене је још једино, гле, страх.“ Рима је одвећ слаба да суспрегне оволики притисак јаких интонација у само једном стиховном ретку, који је уз то необично
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Одустаје се потпуно од рашчлањавања стиха на полустихове. Најзад, сачувана је, додуше, рима, али су зато сва њена стална, традицијом освештана својства добрим делом преведена у факултативна.
који се уопште не римују, а и оних који се сасвим неправилно римују (римоиди); с друге стране, има не само правилних рима него, исто тако, и удвојених.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Причао ми Лука о сиротом Протићу. А још на Крфу сам чуо да је погинуо и Средоје... — И онда? — Пошао сам из Рима и путовао целе ноћи. Ујутро сам стигао у Ђенову. Ту сам променио воз, и кренуо право ка француској граници.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
При сем се споменух ја древњаго Рима Који бјаше преславен и ужасен свима Народом вселенија в златно јего времја, Когда славно бјаше в мирје римско
Бурно свиће Видов данак, Да оправда прошлу ноћ, Ал’ је слаба рука људска Гди с’ противи виша моћ. Није л’ Рима древног сила Полубожна негда била?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У Корнелијином двору, На златној колесници, окружен светином Рима; Он тогу трибуна римског и венац од мирте прима. А сенатори подли и страшни ликтори ћуте, Лукаво, у збору своме,
1888. КОРИНТСКА ХЕТЕРА Крилата божице моја, хајдемо у доба оно Кад Хелагабала Август владаше богатством Рима: Хајдемо у цветне земље где Тибар весело шуми И седам подножја љуби, нежно се грлећи с њима.
Но свану и дан жалости. У тихи Коринтски залив Стигоше једнога дана синови гордога Рима Са галијама својим. А кад се кретоше даље, Узеше и лепу Хелу, и Хела отиде с њима!
са древном слободом пале, И тиран, под царским венцем, лукаво праштајућ свима, Сурово погази ногом свештене законе Рима Тада се насупрот њему подиже сенатор један.
Тако је, у друштву С њима, Пјанчио покадшто сву ноћ по крајњим крчмама Рима, Забачен од целог света. Сунце се гасило јасно, Када се Силвије једном од куће подиже касно. Вече је пролетње било.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Од како је млади карташки војвода Ханибал почео да осваја по Хиспанији, може сваког часа букнути рат између Рима и Картаге, а од тога нека нас Зевс сачува.
Радо бих још причао о теби, о твоме бегству из Рима после смрти Цезарове, о твојој пребујној љубавној вези са Марк Антонијем, о твојој трагичној смрти.
А неки дан добих ово писмо. „Мелетиус, милошћу божјом архиепископ Константинопоља - Новог Рима и васељенски патријарх.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Писао је песме, заносио се генијем старих Римљана, историју и књижевност старог Рима знао је сјајно, често је с правим полетом проповедао, и онда му је глас одавао особиту моћ и лепоту.
Сео је у постељу и узео да се забавља. Мислио је о великој екскурзији коју спрема с неколицином ђака, до Рима и старе Лације. Мислио је како ниједан од ученика неће да се одлучи за чисту историју.
— Па му пролећу испред очију слике Рима, и он се узбуђује. Па онда мисли о својој несаници: — Око два по поноћи осетим неке сасвим необичне снаге у себи,
Римљанка је, с њом сам обишао околину Рима. Од ње научио талијански... Али, драги Павле, сад је по свему томе опет пало нешто сетно.
Али варошица би и остаде без јачег угледа и поред нових назива улица по именима великана из историје старог Рима. Понешто је окренуло чак у смешно.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Гле, месец, та чудна свим стенама рима! Због њега плима Црвенокошког поглавице односи леш: На таласима се таласа црна коса и Мокро перје, боливијско
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Сликовитост приказивања и разноликост тона нарочито појачава рима. Она се у усменој поезији (мање у епској него у лирској) — за разлику од писане — употребљава нередовно, с времена на