Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Бока је имала и друкчији политичко-историјски развитак. После римске и византијске периоде настала је српска; за Немањића је особити значај имао Котор, а на Превлаци је била епископија,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Срезњевски, И. И., Вук Стефановић Караџић, Београд 1987. Срејовић, Д. и Александрина Цермановић, Речник грчке и римске митологије, СКЗ, Београд 1987. Сретеновић, М., „Животиње и биље у народном предању“, Караџић, 8—9, Алексинац 1901.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1688. успе да се његов план у Бечу узме озбиљно и добије титулу графа римске империје. У исто доба добије писмо пећкога патријарха Арсенија ИИИ, у којем се признаје за потомка старих владара
титулама: царског повереника, наследног деспота целокупног Илирика, великог дуке Горње и Доње Мизије, кнеза Св. Римске Империје, војводине св. Саве, Црне Горе. наследног господара Херцеговине, Срема и Јенопоља, и тако даље.
Идеа, или мужеская и женская добродѣтель (Беч, 1793) јесте превод моралне приповетке из старе историје римске од Лудвика Хајнриха Николаја, немачког епског песника и ђака Виландовог.
Трлаијћ је додао примедбе којима су протумачене римске уредбе и закони. Важнији је Трлајићев превод Нγма или процвѣтающий Римъ (Будим, 1801).
нарочито дело Примѣтве, у коме је доказивао нетачност превода и сумњичио Караџића да се тим послом ставио у службу римске пропаганде.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Не одвезујем га. Шта чини сада што дању по њему гамижу људи! Шта чини што су ту логоровале римске и маварске војске, гинули легионари а Сан Диего, окружен птицама и рибама, пловио Острву!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Показаше ми римске граничнике из доба Клаудијева, и тако смо, заједно, пошли даље. Пред уласком смо дуго гледали једног препуклог Христа,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Угледаше га и прозваше. Поче испитивање. Женска говори као »оченаш«. Прича о пропасти римске царевине. Чича се одушевио, па сваки час ставља своје напомене. — Тако, ћерице!...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— вели Ђорђе. А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самоме себи. — Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. — Хехе!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Почнемо нама[х] по обичају дишпут о началству папином и о старешинству цркве греческе и римске. О овом послу ја сам већ читао био некога Максима Пелопонисиотскога књигу на влашком језику и знао сам је као наизуст,
Кум, стари сват и прочи соседатељи, сви римске церкве синови, ништа мање мене почну сви јединогласно похваљивати, говорећи да што год ја беседим, то разумеду; а
смео путовати; а ови свештеник држао је једну парохију дан [х]ода дугу, гди кућа, гди две, а гди пет поизмешате међу римске церкве људ|ма. Он пође у велики пост своје људе исповедати и причестити.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Пред градским зидинама лежали су у самртним мукама предњи редови римске војске. Страх и ужас обузе и остале чете, оне почеше бежати главом без обзира.
На тај начин бише запаљене многе римске лађе, а при светлећем пламену тих лађа повуче се сва римска флота да би избегла сигурну пропаст.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
не сматрам ”жутокљунцем”, па зато ми се, наравно, нису више свиђали назори какве је имао Билхарц, осим оних из грчке и римске историје и њихове цивилизације.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1912) ЗЕМЉА ОЛУЈЕ ''Не додируј ме!'' Мачеви дачки, секире Јапода, Легије римске и хорде Татара, Или витези с византијских вода, Крвавили су ова поља стара.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Највећу пажњу поклањао је ипак темама из грчке и римске антике, с којима у нашу поезију улазе класичне форме и симболи.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ЖСС, 133 ид; ГЗМ, б, 1894, 386. Упор. римске палилије, од чега можда и реч лиле? В. такође и Еуген Фехрле, Дие култіѕцхе Кеуѕцххеіт ім Алтертум, 213). 2.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
мач загрли тада и мрачно, с уздахом, рече: „Буди ми још једном веран, о друже времена славни' За славу врлине римске, што нагло у нама тавни; Крвави диктатор Цезар, подобан мрачноме богу, Са својом бешчасти руком свештену грађанску
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Максимилијана Баварског, Сибињанин Јанка, јаничаре Ћуприлића, Сулејмана, Аваре, Херуле, Источне и Западне Готе, римске легије и дивље хорде.
Те симболе су употребљавали Римљани, место застава, као знакове својих војних јединица, па су римске легије разнеле те знакове по целоме старом свету.
Краљеви, војсковође, па и саме римске папе, имали су своје астрологе. Када је супруга Луја ХИИИ, Ана Аустријска, рађала свог сина, каснијег Луја ХИВ, онда
Пергамон је цветао и под новим господарима и постао једна од најлепших вароши римске државе. Чусмо како се зидају нове величанствене зграде, уводи водовод и канализација, граде друмови и пристаништа.
Већ су скоро пуна четири века онда била прошла откако су римске папе дале, 1252 године, овоме суду право да мучењем изнуђава признања оптужених.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У друге недељне или празничне дане, наравно, било је друкчије. Према Грцима из чаршије, они из Римске осећали су презир, али и љубомору, јер су ти из чаршије угледнији, разгранатије тргују, богатији су.
У цркви су имали столове на разним странама, и, ко зна, али је вероватно, они из Римске су се ваљда понекад усрдно молили Богу да овај или онај изрод из чаршије отсели, банкротира, или умре.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СЕЈАЊЕ СОЛИ Уздајући им се на своју силу, одметнуше се од римске владе. Тога рад, Есписијан, римски цесар, с туштеном војском под Јерусалим посла свога сина Тита, краља спањорскога,