Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
После варварских навала почетком средњега века Римљани су се повукли у приморске вароши, поглавито у далматинске. Ови Романи, Латини, Далмати, били су добро познати све до
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
откривају да је четвртак некада био посвећен паганском богу грома Перуну (Балтички Словени називају четвртак перüндан: Римљани Јупитеров дан, Јовис диес; а Немци Доноров дан, Донерстаг).
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Настаје ослобођење од старе, школске, псевдокласичне књижевности, отрже се од »глођане огромне коске коју су Римљани са своје гозбе бацили«, како је говорио један немачки романтичарски песник.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Као, фол, фришка роба, као, фол, они на лицином месту, као, фол, Римљани избацују стари намештај кроз прозор, а у Москви се купају, пробију секиром лед па бућ у воду, као, фол, у Рију за то
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
После Хијеронове смрти десише се велики преокрети на Сицилији, на којој се сукобише Римљани и Картажани. Унук и наследник Хијеронов, Хијеронимус, који стаде на страну Картажана, би оборен са престола и убијен
“ И Римљани дођоше, Марцелус се појави са шездесет ратних бродова, а његов подређени војсковођа Апиус Клаудиус стиже са својом копн
Што Римљани наумише, то и учинише. Архимедес их намерно пусти да се сасвим приближе градским зидинама, но кад се они ту окупише,
Главну његову чесму, одакле се та вода добива искључили су Римљани још лане, тако да је тај олук празан и сув. Но сада, када су Римљани ушли у варош, они ће га поново водом напунити;
Но сада, када су Римљани ушли у варош, они ће га поново водом напунити; зато се морамо пожурити. Баш поред моје куће налази се једно окно којим
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Око подне угледао сам огромне вијадукте. Неко ми рече да су они остаци римског водовода. Остаци моћи и величине... Римљани... Римско царство. И онда, пре две хиљаде година, људи су се исто овако тукли као ми данас...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
клином, међутим, у противуречности су са свим овим, јер је њима смер да болест прикују за дрво (како су то радили још Римљани).
ДА, 1, 236). И Римљани изгледа да су веровали у јаворову апотропајску снагу (»ацер ин тутела ѕтупоріѕ еѕт: ет віѕо еqуо [од ј.
Тако су веровали и Римљани (цф. Софрић, 216 ид). Да би жена лакше родила, треба да попије воду у којој је потопљен крстовдански ч. (СЕЗ, 19, 65).
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Јест, ти ћеш умрети сада... Сав позив живота твога Свршен је с рађањем мојим, по вољи самога Бога; Али ће Римљани сутра с дивљењем гледати мене Кô образ врлине чедне, кô узор најлепше жене.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Свако од тих јата добило је свој нарочити знак или симбол. Те симболе су употребљавали Римљани, место застава, као знакове својих војних јединица, па су римске легије разнеле те знакове по целоме старом свету.
У самоме Риму не би се нико нашао ко би био довољно упућен у астрономију, јер су Римљани били велике незналице у егзактним наукама.
Упркос тим хришћанским позајмицама, грчко позориште је још доста добро очувано, иако су га касније Римљани претворили у циркус.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
треба спомињати; чули сте јучер разговор наши господара како је неки филозоф дисертацију у шест части издао, да стари Римљани нису стакла имали, нити су могли имати, и баш кад је књига из печатње изишла.
(Чувајте се, Римљани!), но будући је овај био во, зато поменуто положеније да је један само магарац Валамов говорио, непоколебимо остаје.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И до данас хаџије туђоземце онамо копају. МРТВИ ГРАД Та еда Римљани нису гинули бијући им Јерусалим и преузимљући сву ону земљу с градови?
А кад не ктише, те не ктише обрнути се, онда мећу њих пусти мач нек’ се сами исеку да Римљани више не гину и нек се већ разиђу одонуд.
Кад то видеше Римљани јер много дана нигде нико нит се чује а ни види унутра, попеше се уз беден видети што је то. Ал’, све мртво лежи.
И заради оваквога посла то се је пронашло онда, каде су Римљани свим овим светом владали; то месеца септемврија првога дна почетак новом лету узаконише и његов број у петнајст година
И може бити да и досад онде стоји, како овде за њега се пише. Ако га не узбуду однели куд Римљани кад су харали Цариград, и многе су свеце и свете ствари покупили по источној земљи, те их у своју западњу земљу