Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
(Оставља слушалицу.) Ево га иде! XИ СПАСОЈЕ, ПРЕЂАШЊИ СПАСОЈЕ (новопечени богаташ): Добар дан желим! (Љуби руку Рини.) Извините, куцао сам два пута. Не желим да вас узнемиравам, свратио сам само да вас умолим.
И да те пита човек зашто си потрчао то госпођи да саопштиш? (Рини.) Могу већ мислити како вам је било кад сте чули. АНТА: А можеш мислити како је тек мени било кад сам га видео.
Он је блед и врло збуњен): шта је ово; шта је ово, забога?! (Сети се.) Пардон, госпођо! (Прилази Рини и љуби јој руку. Обраћа се осталима.) Шта је ово? РИНА: Вама је рђаво? АНТА (звони): Патите ли од срца? АНА (улази).
НОВАКОВИЋ (чита): „Био сам необично узбуђен, нисам знао шта ћу да радим тога тренутка”. АНТА (Рини): Пати ли он од срца? СПАСОЈЕ: Ама, не прекидајте! Читајте, молим вас!
Изволите. (Рини, пратећи је.) Бога вам, госпођа Рина, утичите и ви на Вукицу да се умири, врло је нервозна што је одложено венчање.
Нама је потребно да се та ствар мало отегне. МИЛЕ: Да, ја сам већ дао реч госпођи Рини да ћу отезати. СПАСОЈЕ: Врло добро! Врло добро!
МИЛЕ: То би најбоље учинили, ја сам то већ говорио госпођи Рини, када би ме, рецимо, узели у службу у ваше друштво „Илирија”. Ви ћете, извесно, имати потребе за више чиновника?
МИЛЕ: Боже, сачувај; то никако. Ја то чиним чисто из пажње и поштовања према госпођи Рини. Друга је ствар кад би ми понудили какав мали зајам, то да, то бих примио без приговора, али награда, то би била
! То значи да ће госпођа то и посведочити ако устреба. СПАСОЈЕ: Дабоме да ће посведочити. МАРИЋ (обраћајући се Рини): Волео бих да ми то и сама госпођа каже. РИНА (збуњена, узбуђена, чисто грца): Ја... Ја...