Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
), говорећи архаичним језиком: — Па зар ја толике године по туђини мучио се и ринтао и узалуд тражио ужички кајмак, и соду у вино, и пасуљ пребранац, и чезнуо за другарима из кафане „Прозор“, одмах поред
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Јалов си. Из тебе ни трава не може да никне. Морам, видим да морам. За ког си бога ринтао целог живота и сад у смоницу? Ал’ ће туђин да се наужива твојих дуката... И имања. И жене. Још је млада.