Употреба речи ринуше у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

јаче, онда слабије, као да се сустижу, затим вратоломном брзином заошинуше изнад наших глава и са громовитим треском ринуше у земљу једна за другом. Прва пребаци... друга се не види... трећа посред рова...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Један је седео и већ више није имао даха, а обема рукама стегао ногу изнад размрсканог колена. Однекуда ринуше и гранате међу нас. Ми се повијамо лево и десно. Али спаса нема. Бију са свих страна.

Одонуд, из бугарских ровова, припуцаше пушке. Наш пушкомитраљез поче да штекће. Разнобојне ракетле наше и бугарске ринуше у густу тмину. Мерзер груну. Наш рововац десно као да заурла. Из објавнице бугарске допире јаук рањеника.

Пришли смо дурбинима. Стотинама сурих лоптица окитило је врхове Доброг Поља. Пристизале су нове. Онда гранате ринуше у земљу, позади ровова, посред заклона, међу препречна средства... Земља као да поче да кључа.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

те му и царство је породило; њино назубство у дибу га одену и царску столицу му подметну, те сами његови крвници ринуше га чак до везирства властнога: невољник људма владаше а ковлајџије му стрепећи у служби годијаху.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности