Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Један од најпознатијих и најчешће коришћених мушких симбола у овим обредима јесте свитњак (гатњак). На свадби у Рисну је, каже Вук, „од прије био обичај да... дјевер своју снаху мушким пâсом опаше по кошуљи, да би му мушку дјецу рађала“.
¹⁹ А. ДЕТЕ Дете и његове особине — Дјеца су неверна дружина. (Јер само једу и троше а ништа не помажу. У Рисну) (Вук, бр. 938) — Код дјеце плач и смеј у једној торби стоје. (ЛМС, 1858, књ. 98, бр.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Мало би, истијем путем дођоше Руси за нама. Тада ми одосмо даље к Рисну и ухватисмо кланце. Владика посла кнеза Драга с писмом руском ђенералу, који бјеше на Мокрину.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
БАБА—КОРИЗМА У Рисну, на чисти понедјељник обуче се какав момак у женске хаљине и начини се као ђедова баба, па носећи на рамену седам
Гдје им се ништа не би дало, ондје потегну јајетом у врата. 2 ЂЕДОВИ И ЂЕДОВА БАБА У Рисну на бијеле покладе обуку се неколико момака у кожне хаљине изврнувши длаку напоље, наките се различнијем реповима и
Бу, баба!“ 3 СВАТОВИ С МЛАДОМ У Рисну, на бијеле покладе, обуче се неколико момака у најлепше хаљине, а један се обуче у женске; они се зову сватови, а ово
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
(Краљ и чобанин) и 46. (Ко умије, њему двије) писало ми је 1835 године по наредби поменутога попа Вука у Рисну једно ђаче из Српске школе; 11. (Коме Бог помаже, нико му наудити не може), 12. (Златоруни ован), 17.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Херцеговини и Приморју ките бршљаном бадњаке (ГЗМ, 6, 1894, 379; Сцхнееwеіѕ, 19 — као у Рисну ловориком, Вук, Рјечи., ѕ. в. бадњак), и божићну синију (ГЗМ, 6, 380). У Боки планинци мећу гранчицу б.
забадају се у чесницу (ЗНЖОЈС, 20, 36). Приликом свадбе, ако је младина или младожењина кућа у жалости, носила се у Рисну место барјака грана м. (Вук Пјесме, л, стр. 10, и ТРЂ, ННЖ, 3, 53).