Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он је очекивао тај тренутак. Скочи на бедем, трже нож па викну: — За ножеве!... И упадоше у Турке као љути рисови. Збуњени, преплашени, Турци не умедоше ни руком маћи...
Он поче посртати, ал̓ не испусти главе... Као муња пролете шанцем: — Погибе!... И као љути рисови скочише голаћи на бедем... Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те га придржаше. — Шта је? Јеси рањен? — Јесам.
— Заврзане! — јекну Суреп. Али се нико не одазва... Наједаред побесне све. То више не беху људи него љути рисови... А није ни шала!... Заврзан је био душа голаћа... Више нико није мислио о својој глави...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И тајна њина рано се сазнала, И које, да је, никуд из те коже, И они гину ради правде боже, Они се бију кано и рисови, Ма млоге једу злотворски зидови.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Волци што ходите по горах, лафови, што блудите всује једити рисови, Што ловите овде со страхом курјаци, што гаврани гачу гладни под облаци: Ево мене, ево, ја сам наше јело, давно је