Црњански, Милош - Сеобе 2
Тако је ухапшен неки росијски лајтнант, за кога се онда нашло да је Риста Хрнич. Тако и један росијски вахтмајстер, за кога се нашло да је Павле Вуич.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Међутим је Риста Николић код ових Шопова нашао задругу, славу и друге одлике српскога фолклора. Код Шопова је утицај старе византијске
Сремац, Стеван - ПРОЗА
То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, »пофатао« му марифетлуке, па је после и он сам кришом писао »надгробна слова« и конкурисао
У суду почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често нису могли да знаду шта хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Госте не дочекује стојећи, већ они морају после да се краду и тако оду од њега. Риста бојаџија већ се побио и затворио у кућу.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
1909, стр. 214. 21. ДВАНАЕСТ МРВА: За професора Андру Гавриловића записао деветнаестогодишњи приповедач Риста Митровић, родом из Херцеговине. Објављена у збирци А.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ПРОКА: А видиш ли ову грану овде? АГАТОН: Видим! ПРОКА: То је покојни чика Риста Николић. АГАТОН: Кој' чика Риста? ПРОКА: Ујак покојног Мате. АГАТОН: А, онај, знам! Па?
ПРОКА: А видиш ли ову грану овде? АГАТОН: Видим! ПРОКА: То је покојни чика Риста Николић. АГАТОН: Кој' чика Риста? ПРОКА: Ујак покојног Мате. АГАТОН: А, онај, знам! Па?
АГАТОН: Кој' чика Риста? ПРОКА: Ујак покојног Мате. АГАТОН: А, онај, знам! Па? ПРОКА: Е, видиш, тај чика Риста имао је четири сина: Спиру, Бошка, Тасу и Мику. То су, видиш, ове четири гране што иду наниже. АГАТОН: Видим!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста. Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ГОСПОЂА МИНИСТАРКА (ШАЛА У ЧЕТИРИ ЧИНА) ЛИЦА Сима Поповић Риста Тодоровић кожарски трговац Живка, његова жена Дара, кћи Рака, синчић Пера Каленић Чеда Урошевић, зет др Нинковић,
ЖИВКА: Ама, какав Никарагуа, убио те бог! ЧЕДА: Па тај наш зет. ЖИВКА: А, за њега питаш. Име му је Риста Тодоровић. ЧЕДА: Дакле, Риста? Е, то је лепо, то је одиста лепо. А, велите, зубни лекар проводаџија?
ЧЕДА: Па тај наш зет. ЖИВКА: А, за њега питаш. Име му је Риста Тодоровић. ЧЕДА: Дакле, Риста? Е, то је лепо, то је одиста лепо. А, велите, зубни лекар проводаџија? ЖИВКА: Па јесте, он!
Почасни конзул Ни... не могу да се сетим чији је конзул; али за тебе је свеједно. Иначе, Риста Тодоровић, трговац. ДАРА: Боже, мајка, па зар ја нисам удата!? ЖИВКА: Јеси, ал' то ћемо да избришемо.
ЧЕДА (пољуби је): Сасвим. Дивна капара! АНКА: Одох и чекам! (Оде.) XВИИ ЧЕДА, РИСТА ЧЕДА (припали цигару). РИСТА (после извесне паузе наилази на врата такоће обучен у свечано одело.
ЧЕДА (пољуби је): Сасвим. Дивна капара! АНКА: Одох и чекам! (Оде.) XВИИ ЧЕДА, РИСТА ЧЕДА (припали цигару). РИСТА (после извесне паузе наилази на врата такоће обучен у свечано одело. Носи букет): Клањам се, добар дан. Је ли слободно?
Носи букет): Клањам се, добар дан. Је ли слободно? ЧЕДА: Молим, изволите! РИСТА: Част ми је представити се: Риста Тодоровић, кожарски трговац. ЧЕДА (изненађен): Како, молим вас?
Носи букет): Клањам се, добар дан. Је ли слободно? ЧЕДА: Молим, изволите! РИСТА: Част ми је представити се: Риста Тодоровић, кожарски трговац. ЧЕДА (изненађен): Како, молим вас? РИСТА: Риста Тодоровић, кожарски трговац.
РИСТА: Част ми је представити се: Риста Тодоровић, кожарски трговац. ЧЕДА (изненађен): Како, молим вас? РИСТА: Риста Тодоровић, кожарски трговац. ЧЕДА: И почасни конзул Никарагуе? РИСТА: Да, тачно! ЧЕДА: Ама, није могуће!
РИСТА: Част ми је представити се: Риста Тодоровић, кожарски трговац. ЧЕДА (изненађен): Како, молим вас? РИСТА: Риста Тодоровић, кожарски трговац. ЧЕДА: И почасни конзул Никарагуе? РИСТА: Да, тачно! ЧЕДА: Ама, није могуће!
ЧЕДА (изненађен): Како, молим вас? РИСТА: Риста Тодоровић, кожарски трговац. ЧЕДА: И почасни конзул Никарагуе? РИСТА: Да, тачно! ЧЕДА: Ама, није могуће! Е, то ми је мило, особито ми је мило да се упознамо. РИСТА: А с ким имам част?
РИСТА: Да, тачно! ЧЕДА: Ама, није могуће! Е, то ми је мило, особито ми је мило да се упознамо. РИСТА: А с ким имам част? ЧЕДА: Чекај, молим те, дозволи ми да ти кажем „ти”, чекај, молим те, да те видим!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У краткој приповеци Риста бојаџија, рецимо, Риста је виђен помало као тајанствен, помало као настран човек: с једне стране је миран, редовно у
У краткој приповеци Риста бојаџија, рецимо, Риста је виђен помало као тајанствен, помало као настран човек: с једне стране је миран, редовно у ново, уредно и чисто
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
што треба госте угосте, кад он, место оца им, свекра, поред бабе, у чело, с десне стране, седе, и кад најстарији, хаџи Риста, диже се и наздрави њему, домаћину, своме комшији, газда-Младену... он, први пут тада, пусти сузу...
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ЖИВОТА С ПЕВАЊЕМ) ЛИЦА: МИРОН, некадашњи друг Ташанин, а сада калуђер, варошки свештеник и владичин намесник ХАЏИ РИСТА, првак хаџија, побратим Ташаниног свекра и старалац покојникове масе ЧОРБАЏИ МЛАДЕН, отац Ташанин, баштован-пиљар и
Младенов ДВА ДЕЧКА Ташанина МИТА, унук Ташанин ДИМИТРИЈЕ, момак код Ташане ЈОВАН, нови момак код Ташане КОСТА РИСТА ИИИ МОМАК } кафански момци ЈЕДАН ОД ТРГОВАЦА СЕЉАК-ЧИВЧИЈА ТАШАНА, богата удовица КАТА, мати Ташанина МАРА, унука
Ваљада ће опет да се врате. Нарочито хаџи Риста. Знаш да он не пропушта, а да сваке суботе не дође, не обиђе и види тебе, децу. ТАШАНА А мајка није долазила?
Ред је. Знаш да може, уочи недеље, ко наићи, и онда зар да те такву нађе? Ето, хаџи Риста тек што није дошао. Бар за њега знаш. Он годинама, то се зна, то је његово: да је овде, да дође, поседи, разговори се..
Чује се бат ногу. Звек бројаница и кашљање. ТАШАНА (Стани): Иди види. СТАНА (одлази и враћа се): Хаџи Риста. Улази Хаџи Риста.
Звек бројаница и кашљање. ТАШАНА (Стани): Иди види. СТАНА (одлази и враћа се): Хаџи Риста. Улази Хаџи Риста. (Стар, сув и ситна лица у дебелој колији; широких, чоханих чакшира и плитких ципела са дугим, масним бројаницама.
) ТАШАНА (иде у сусрет, и љуби га у руку). ХАЏИ РИСТА (Ташани): Жива била, жива била! А где су деца? Хоћу, по обичају, да их пољубим и дарујем. (Полази дечјој соби.
А где су деца? Хоћу, по обичају, да их пољубим и дарујем. (Полази дечјој соби.) ТАШАНА (га прати). ХАЏИ РИСТА (враћа се из дечје собе мећући у недра кесу из које је децу даривао. Ташани): Како ти? Добро?
Добро? (Брижно): А деца, јесу ли здрава? ТАШАНА Јесу. Само ми онај мали као увек једнако по мало болешљив. ХАЏИ РИСТА (уплашено): То да се гледа! Одмах да се види, шта је. Само деца нека су здрава.
Само деца нека су здрава. А како берићет, чивчије, сељаци, и слуге? Слушају ли? ТАШАНА Слушају! ХАЏИ РИСТА Видим да већ доносе кукуруз. Да ли су све донели што се обрало по чивлуцима? ТАШАНА Не знам, хаџи.
Да ли су све донели што се обрало по чивлуцима? ТАШАНА Не знам, хаџи. ХАЏИ РИСТА (увређено): Треба да знаш, кћери! Других година овде се доносило по сто, двеста, и више кола... а сада да је мање...
а сада да је мање... ТАШАНА Не знам. Можда се опет толико донело. Само отац то зна. Он о томе води бригу. ХАЏИ РИСТА И отац ти, и он треба да зна: да не буде мање, да сељаци, чивчије, не краду, јер не сме да буде мање! (Пауза).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мало беше, па дође други срећко, коме мајстор Коста, из захвалности према жени, изабра име Риста. После две године дође и Сека. У мајстор Кости порасте сујета оца.
Некако је нечега на претек било у свакоме од њих. Срећко једном руком врти точак на бунару. Риста, кад га момци задиркују, надговори и надмудри све. Сека се утркује с псима и са ждребетом.
Срећко неће да учи; најгори је ђак по учењу, премда најбољи по владању. Риста врло добро учи, али је избила код њега једна дивља напраситост у нарави и један пркос без граница.
Извлачио је батине Риста, и дизала је руку на њега само мајка. Мајстор Коста зарије прсте у врат и образе и бежи. Постепено ослабише живци, и
Сека, што није бивало, Сека клечи; Срећко је у штофарници забрављен; Риста утекао, јер је покварио метални будилник, и онда још матери дрско одговарао.
Сека је сад једино дете у кући, јер је Риста већ трећа година у Пешти, у школи за машинске браваре и фабричку праксу.
” — „Шта ти је, Коста? ја у шали, а ти... — „И за шалу треба памети.”— „Ма, лепо ја теби говорим да је Риста твоја крв“ — „Иди, лези, и не прави без нужде земљотрес!” Риста је био по лику и стасу сушта мати.
”— „Ма, лепо ја теби говорим да је Риста твоја крв“ — „Иди, лези, и не прави без нужде земљотрес!” Риста је био по лику и стасу сушта мати. Али нарав није била материна.
Једаред, кад му је отац мало надугачко поповао о стрпљењу, Риста га прекину: „Немој да се љутиш, али скрати то. Једаред си у животу говорио јасно и кратко, онда кад си треснуо утијом
” Риста мајстор Костин, наочит, уљудан, употребљив на најсложенијем послу, остаде у Пешти у фабрици никланих предмета.
Наши се држе и не даду, а опет им није ни лако. Говоре српски, на пример, а заносе. Па и мој Риста као мало заноси. А жена му добра, и кућица лепа, и деца као јабуке...
Није лако ту радити и одговорност имати. Па и смирио се на том послу онај мој бесни Риста. Чува се, кажу, свега. Ипак, провири његова несрећна нарав. Љут је као паприка, каже његова жена.