Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
са Шапца послао свога Димитрија, да је доведе, нашавши Јакова Ненадовића у Забрежју, а не у Немачкој, и свога синовца Ристу, сина Миланова, кога је Јаков са собом из Београда и извео, Милош преда на аманет Јакову и сабљу Миланову и Ристу;
Ристу, сина Миланова, кога је Јаков са собом из Београда и извео, Милош преда на аманет Јакову и сабљу Миланову и Ристу; кога је неће Јаков у Русију одвео.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева Душа клече, Ристу рече: Ја сам душа мејанџијска; У вино сам воду лила, У ракију бенђелуке, Дуплом кредом биљежила.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— О, о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу. Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту. — А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
И за здравље свијех нас који смо се овђе састали у ови поштени дом, а под кућни кров. Била нам срећа на састанку како Ристу и Јовану на уранку па води Јордану. Вазда се састај али и вазда се љубили. И за здравље оба племена, и нашега и вашем.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
АНКА (Чеди): А после? ЧЕДА: После – но, па знате већ. АНКА (Ристи): Хајде брже! (Одведе Ристу.) XИX ЧЕДА, РАКА ЧЕДА (удари у сладак смех, затим оде прозору и довикује, машући руком): Рако! Рако!.
Са леве стране, где су сви отишли, цика женских гласова и ларма. Мало затим писар уводи Ристу, који је без капута, а за њим долази цела гомила, изузимајући Анке.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
А за хаџије: хаџи-Ристу и друге?... Они и онако нису никад ни волели што ме је покојник узео... МИРОН Како »нису волели«?
« И кад изашао, толико их напао, а нарочито хаџи-Ристу. »Зар сте, вели, зато мене, као свога земљака тражили да баш ја будем свештеник, што сте мислили да ја, као син неког
ТАШАНА Добро ћете доћи, добро доћи. (Стани показује на Мирона, хаџи-Ристу и остале): Служи, Стано. (Мирону): Узми, дедо. МИРОН (одбија): А, не то! ХАЏИ РИСТА (у чуду): Зашто, дедо?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Прво писмо после Секине удаје била је вест да су Ристу затворили. Због увреде мађарског народа. Зачудо, мајстор Коста се у први мах држао присебно.
Свако од њих мисли да Ристу, и ниједно не разуме ту природу. Као камен је лежао Риста на њима. Прошла је година дана од Ристине осуде.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ПОЛИЦАЈА Какви пандури? Пошљем га, а он изврне пушку, па и сам с њима заседне. И онда шта ја могу? Ево, Ристу бојаџију — не силом, већ молбом, и то каквом молбом, једва га одведох кући. Напио се.
ТОМА (изван себе баца фес, скида колију, и лактовима изваљујући се на јастуке, виче): Марко, хата па у град, и Хаџи-Ристу, Зафира, Секулу... Све бре, све зови овамо на радост и весеље! ТРЕЋИ ЧИН ПРВА СЛИКА Гостинска соба Хаџи-Томине куће.